Agrarna politika

набавка машина и т. д. —породице се удружују, чак и кад су иначе одвојене. Концесија није вечита, као у Русији, нити на 99 година, као у Аустралији, већ на 49 година, —за успомену на јеврејску јубиларну годину, али је наследна. Не може се продати ни дати у пазакуп, али се може уступити другоме Јеврејину, уз накнаду уложених трошкова. Сваки мора сам да ради; најамни рад је у начелу искључен. Допуштен је само у изузетним случајевима, кад је жетва у опасности, али и онда је то више “братска помоћ", као наша “позајмица" или “моба", или као ретки заостаци француске “узајамне помоћи" радом у натури. За разлику од руских “совхоза" и “колхозаа,којису обично наметнути, јеврејски “квутсот" је плод верског и националног фанатизма образовапихљуди, најчешће интелектуалаца који се враћају земљи.

Јеврејске комунистичке колоније још не показују за сада нпкакве знаке незадовољства и распадања. Али и успех није бог зна какав: колонисти једва стижу да се псхране и одрже. Поред њих постоје обична приватна газдинства , алп на бази породичног рада. Најзад, има и чпсто капиталистичких колонија, које већ 40 година оснива Ротшплд, и где се употребљава најамни рад. Средину дакле заузпмају прпватна пмања са кооперативима: она захватају отпрплике једну четвртпну све земље коју држе Јевреји у Палестини, и на њима су, као и на комунпстичким, махом сиромашне породпце. Богатнје и тамо спекулишу са земљом и употребљавају туђу радну снагуД

Бугарска је трећа земља укојој је направљен покушај да се цео екомомски живот, а нарочито пољопрнвреда, стави на базу рада. Слично као у Србији, овде нема великих поседа; само 220 поседника имало је 1923 године преко 100 ха; њих 115.420 има мање од I ха, а највећи број, т. ј. 549.233 имају између 1и 10 ха. 2 Земљораднички Савез, на челу са А. Стамболиским, врши читаву револуцију без крви, после пораза Бугарске у Рату, и енергично спроводи низ мера: 1) заводи општу радну обавезу („трудова повиност") за све људе и жене преко 18 година, врсту кулука на државним и општинским радовима; 2) повлашћује село у сваком погледу (економском, пореском, царинском), да би се повратила равнотежа између села и града; 3) прокламује радну земљишну својину, одређујући као максимум поседа 30 ха, одузимајући све вишкове преко тога н стварајућн нова сељачка радна газдинстваод 7—lo ха; 4) кредит ставља у службу земљорад-

1 Charles Giđe, ~La propriete foncitre đans les colonies sionistes" у Rev. d’econ. politique, 1926, стр. 1300-1312. D-r Herz, Emigration et reemigration en Palestine. Варшава, 1928. — Д-р Б. Штајн, ~Колонизација Палестнне", Нова Европа, V, 358 —364. 2 Leon Lamouche, La Bulgarie, стр, 78; Париз, 1923.

62

САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ