Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

РЕНО О

Moja Otadžbina

Putniče! Kad pođeš na pul po Istoku da posmatraš čudesa, svrati u moju Otadžbinu. Ona se primećuje još izdaleka. Njeni brežuljci se plave a crne planine dižu se kao ogromne senke. Poznaćeš je odmah. Mnogo se govorio njoj. Bajke se pričaju na daleko. Govori se — čudno ı dirljivo, — da pod nebesima nema ništa veće i uzvišenije od gestova moje Oladžbine.

Bilo je mnogo džinovskih borbi. Borilo se čak i sa samim Bogom. Niko nije umro u postelji, Nije bilo ni jednoga dana koji ne bi bio dostojan smrti, niti ijedne smrti koja ne bi bila dostojna Boga. Prasak pušaka prolamao je vazduh po plodnim dolinam i ječeći umirali su u dimu na horizontu.

Dođi, o putniče! pod našim nebom ti ćeš biti gord. A. ako imaš.srca, iako nisi voleo, dođi! U mojoj Otadžbini voli se i umire se voleći. Stupajući na ile moje Otadžbine pobožno. skini kapu. Ova zemlja oslobođena je smrću. Za nju је krv tekla potocima. Za nju se Sinulo gordo i hrabro, ne prolivši ni jedne jedine suze!

A zatim, pulniče, idi ı pomoli se Bogu! Ulaziš u hram orlova. Pa onda posmatraj čudesa. Ima spomenika: oni su svecdoci. Niko tu nije pogmnuo bez slavnog imena, prolivši krv, i umirući herojski, Daleko i svuda živelo se burnim životom. Još se nalaze po njoj slavni ı čuveni ostaci, Sve priča kako su sinovi ove zemlje nadživljavali svoju smrt, Svaki busen trave, svaki kutak moje Otadžbine skriva po Jedan grob, po jednu slavnu i herojsku smrt. To su naše piramide!

Роф, о ршисе! Род našim nebom život je umilan, A ulazeći pozdravi naše neprijatelje i reci im:.mi ćemo poginuti za Otadžbinu!

{Preveo sa francuskog: Mih. D. Milinković). P. Milićević

· Развој југословенске мисли

(До почетка ХХ века)

Под изразом југословенска мисао треба разумети све тенденције јединства у духовном и политичком правцу, које се дају осетити кад више кад мање изразито у преко-

хиљадугодишњем животу нашег народа.