Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

„Па | зи зе ихеНе ђађа7 Тако traja dve tri nedeljice, Niti ijem, niti vino pijem,

·U obrazu jadan potamnio, ·Kao da sam ležo u tamnici. "А kad treća nedeljica dođe, | četvrta poče prolaziti

Siv mi soko pade na koljeno. То ne bio soko, tica siva, Veće knjiga iz zemlje Srbije, A od moga prebeloga dvora. 'Kıjigu piše verna mi ljubovca: Oj Milane, dragi gospodaru, Da 1' si čuo, kad vidio та, Da je Mačvu tama popanula? Nije tama oda zla vremena, Ni godine šlo roditi neće: Уес је јата од рга ризсапоса 1 topovskih prokletih granata. ·Puška bije srca patriotska,

A granate kuće razvaljuju. Moj Milane, mio sospodaru, Da |' si čuo, kad vidio nisi, Da su naši dvori poharani, Poharani ognjem popaljeni,

Iz riznica blago pokupljeno, Iz harova konji odvedeni? Sad se Zivka, tvoja verna ljuba, Тапкош Шкот јадпа оразије; Фесса пат bosonoga ide;

Kako koje tužnoj majci dođe Tako traži hleba i babajka." Kad sam, braćo, knjigu proučio Potekoše suze niz obraze K'o potoci posle kiše buarne. Srce pisnu, duša zajauka: Udrih perom u obraze blede, Iz obraza krv poteče rujna, Krvlju pišem, a suzam' zalivam: „Počuj mene, moja verna ljubo, Knjigu tvoju, tužbalicu mućnu, a suzom sam, mlađan, proučio, Sve video šta u njojzi pišeš. Ne brini se, nemoj tugovati! Ako su nam dvori poharani, Poharani, ognjem popaljeni Ja ću bolje dvore sagraditi, Ako Bog da te s bojišta dođem; Sto je nama blaga odnešeno, Iz harova konji odvedeni, Ni zato se ti nemoj brinuti: Još u meni mlado srce bije, Još su ruke zdrave i junačke Sa njima ću blago zaraditi I harovi konjima popuniti: Već li čuvaj dva nejaka sina I dve ćeri Ljubu i Zagorku, Da ih babo kako ne izgubi: Sinci će nas, ljubo, utešiti, A ćeri nam dane veseliti.“

Čuo i zapisao od vojnika N. N. D. O. L.

Наличје

Војници српски, писаће се да сте а пољу части мрети гордо знали,

И као сунце да витештвом сјасте

И онда кад сте у изгнање пали.

Лице ће сјајно са медаље ваше Засенит' стара опевана дела;

Највише ви сте што векови даше; Несравњен венац борба вам је сплела.

Ал' свако лице и наличје има: Потомство да л ће појмити и знати, Да сте ви често завидели псима

Под страшним болом који славу прати7

Чеда Новаковић