Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

ма колико у декаденцији, дуго остаје надмоћнија над варварима и својом извежбаном војском и великим државним искуством. Ако мора да чини уступке овим свежим п ненстрошеним народима то је стално у форми протектората или посебних уговора. Империја успева да се са њима подвојено обрачунава п да племенски партикуларизам претвара у антатонизам. Појава Бугара значи уношење менталних разлика у овако стање ствари што је необично компликовало еволуцију југословенства. Овај психолошки моменат остаје од пресудног утицаја и доцније, кад су се спољне прилике измениле,

Ранија подела римске империје — на источну и западну — чије су политичке и културне границе ишле преко паших земаља осећале су се и после пропасти ове последње. Ово би био најдубљи узрок наше двоструке оријентације — највећа сметња народном јединству. У сукобима између источне половине и наследника западне наш је народ морао да се дели на два табора и да своје интересе подешава према моћним суседима. (Ово разнолико гравитирање значи п у духовном погледу стварање разлика: византиска и романска култура имају крупних разлика међу собом.

Велика црквена шизма у 1Х веку, раскол који је хришћанство поделио на православне и католичанство или боље цариградски патриархат и папство, — долази да да разлици утицаја два највећа средњевековна културна центра овде оштро ексклузивно обележје. Међу свим побројеним факторима, који су спречавали наше уједињавање овај је најфаталнији, јер он засеца у нашу душу и ствара две народне душе.

У крупним потезима то су фактори који су несрећно утицали на раз звој југословенске заједнице. Ма колико да су то дубоки и обимни утицаји поменутих чинилаца идеја Југословенства ни у које време није престајала да се развија расте и ускорава своје решење. Свеједно у ком је то виду. Каткад се њеном циљу ишло несвесно, посредно — али тек ишло; каткад се њено биствовање није осећало, али је она и тада постојала као латентна сила чији се резултати налазе под површином; каткад су историске перипетије задавале одсудан удар таквој оријентацији, рушиле све тековине и давале други правац историји. Али су ти потреси рушили највише делове зграде: темељи су тада и увек остајали недирнути и обнове нису морале потицати од корена. Велика њена снага корегирала би часовита лутања и коначном се циљу ишло са великом чврстином и еланом. Идеја Југословенства избија кроз сва времена кад мање кад јаче изразито, развија се у не једнаком темпу, али стално, Најзад почетком деветнаестог века бива толико моћна, да се намеће свима духовима, Ни пучки слојеви не стоје сасвим по страни овога