Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

kad neko ranije umre. Više se bojimo ovako živeti, no umreti.

Ostali su počeli izlaziti. Radonjić sa Karadžićem podnese se pod tuš, i za nekoliko minufa okupa se, pa izađe, VOdeći Karadžića. U hodniku za oblačenje, dobio je logorsko odelo: bluzu i čakšire od tanke matierije, a svoje odelo više nikad nije video. Dobio je drvene cipele, jednu malu kapu, kakve su nosili svi u logoru.

Dvojicu iznesoše na nosilama. Karadžić je sledao za nosilima.

— Srećni ljudi!

Kuda će ih? — upita Radonjić.

Onako, radi forme prvo u bolnicu, a sutra će njihova imena bili na crnoj tabli — i kraj.

— Kakva je to tabla? — pitao je Radonjić.

— lamo u logoru, pred kantinom, gde je najveći saobraćaj, obešena je velika tabla, na kojoj se beleže imena onih koji umru. Puni se svakog dana.

Izašli su zajedno i produžili u logor istom onom stazom, kojom je došao. Jedva su dvojica mogla zajedno ići. Bila je užasna hladnoća. Vejavica ne ti oči otvorili. Ljudi se miču kao aveti, dohvaćeni rukom za ruku, da ih vetar ne obori. Radonjić uzeo Karadžića ispod ruke. Trese se od hladnoće, ali ipak pita o stanju u logoru. Naročito ga interesuje „Crni“. Karadžić jedva odgovara:

— lo je veliki zlikovac, čudovište kome niko ništa ne može. Ubije čoveka kao muvu. A io se dešava svakog dana.

A zar nemate kome da se žalite? Zar nema starijes od njega?

Kome da se žalimo?! Istna on je samo narednik, pretpostavljeni su mu jedan kapetan, jedan potpukovnik, ali oni ne dolaze u dodir s nama. Sve se radi prema referatima , ова. Ono što on kaže i reši, to se prima kao svetinja. „Crni“ Bog u logoru.

Zar ga ı vi tako zovete? |

Svi ga tako zovemo.. Pravo mu je ime Svarc, rodom iz Baranje, posednik i Sovori pet šest jezika. I po imenu Je crn a i po boji, ali mu taj naziv najbolje odgovara po delima...

Stigli su do prvih baraka. Tu ih je straža napustila.

Gde je đačka baraka? — upita Radonjić.

Vi ćete tamo? — To je malo bolje no da ste snama... Nismo još do nje dosli, ali nije daleko, od moje barake treća po redu. Nadam se da ćete kad god doći na razgovor. Može biti, da će Vas mnogo što-šta interesovati, Jer sam ovde mnogo video, mnogo doživeo...

Svakog dana ću dolaziti.

Kad je ušao u đaćku baraku, prijavio se komandiru ba-· rake, koji mu je dao numeru, da je prišije na maloj logorskoj kapi. Postelju nije mogao odmah dobiti, ali su se mnogi ponudili, da ба uza se prime. Sastaviće dve postelje, pa će on između

74