Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

4 годсе зрау ati. Njima je on bio vrlo potreban, jer će im mnogo: pričati, pošto je logor bio zatvoren od celog sveta. Uz to, dok je još jak, služiće ih, naročito kad treba prenositi drva iz va-

са slamnice iz baraka, mrtvace iz zatvora. Može biti, da je

imućniji, da se kadgod odrekne svoje porcije, koja je u logoru mnogo vredela. Gotovo je nastala svađa, |I je = hteo, da pored njega dobije mesto.

Al je on 0650 u logor bez ijedne pare. Imao je u svojoj iorbi nešto malo hrane, što mu je ostalo s puta. Odneo je i Karadžiću dve konzerve, ali je drugos dana ostao bez hrane. Stideo se, da ko sazna za to, оно je komandir barake znao, ali mu nije mogao pomoći. Prođe još jedan dan, i još j jedan, a on bez i jednog zalogaja. Samo je pio vode. Ni njegovi najbliži drugovi nisu primetili u kakvom se položaju Dal Kad ga video Karadžić, upitao sa, da nije bolestan. No on se pravdao, da je to usled promene mesta..

Četvrtog dana dobio je hranu. Kao i ostali, pola komisa

hleba od četvrt kile, koji se nakon polovljenja izmerio na malim terazijama, koje su sami od drveta pravili, a zatim kockom odredio, uz to veoma redak i sasvim posan ı kiseo kupus, sa malo-

slane ribe. Hleb je bio crn, kao od zemlje, a ostala hrana nije mogla zadovoljiti ni rđav doručak. Uz to velika hladnoća, od koje se mrznula voda u baraci, vrlo slabo i tanko odelo, jedno. ebe za pokrivanje, — činili su život još gorim i mučnijim, ubiali su život, volju, svaku nadu. Svaka se novost, ako ju je bilo,

a nekoliko minuta gubila, nastajala su duga ćutanja, ispunjena

očajanjem, koje je dovodilo do ludila. Nema ništa da zagreje

dušu, nema ljudi, nema prijatelja, nema ni Boga ...

Radonjić je bolestan. Karadžić mu ne da u bolnicu, jer se odande ne vraća niko živ. Ne da mu ni da leži, jer će ozepsti, a može ga i „Crni“ zateći, pa može biti zlo. I 30 je Karadžića, naprežući svu snagu, da što više ostane na nogama.

I bilo mu je bolje. Verovao Je, da će izdržati kao ı ostali, jednu godinu, pa i više. Još je osećao snage, volje. Israo se šaha, a to je mnogo značilo, jer za šah treba volja, strpljenje. Ali i volja i strpljenje brzo su popuštali, Počeo je iz dana u dan šlabiti, podležući bedi od gladi, velike zime te je jednog dana i on bio sličan onima, koje je prvog dana video u kupatilu.

Još početkom marta stigli su u logor zarobljenici Rumuni, koji su radili u Tirolu ı tamo ozebli ı razboleli se. Za njih je određena jedna velika baraka, u posebnom odeljenju logora, sasvim blizu do kancelarije, Tu su trebali radi popravke ostati nekoliko meseci. Njima se davala bolnička hrana, koja je bila i bolja i obilnija od ostale, logorske hrane. Nekim slučajem, za komandira te barake određen je Radonjić. Imao je pravo na duplu porciju i na dva ćebeta za pokrivanje. Uz to, kako su mnogi bili vrlo bolesni da ni hranu nisu trošili, ostajalo mu je prilično, da nije bio gladan, a kako bi koji umro, ostajalo mu

WC [6

15