Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

EMIGRACIJA

Potpomognuta od sv ojih saveznika, Srbija je, kao država u emigraciji, imala svoju vojsku na solunskom frontu, svoju vladu na Kriu i svoj živali, rasturen po izhegličkim koloni{ama u Francuskoj, Engleskoi, Italiji, Rusiji, Svajcarskoj i Grčkoj. Sem toga u emigraciji se našao ı značajan deo našeg naroda iz drugih, Š0toVO svih naših pokrajina. Sve fizičke ı duhovne sile našega naroda bile su mobilisane u akciju za naše oružano i političko oslobođenje. Jugoslovenski odbor, Krfiska deklaracija, iugoslovenski korpus и Odesi ı niegove borbe u Dobrudži, herojska borba na solunskom frontu, jagoslovenska akcija u Americi, naša naučna, književna, umetnička i žurnalistička propaganda — sjaini su dokazi naše gigantske borbe u emigraciji.

Radilo se svim svojim silama, da ceo naš narod, raspet na krstu, posle strašne Golgote — dočeka svetlo Vaskrsenje. Sa OOU željom isčekivao se dan povratka u slobodnu otadžbinu, svome ostavljenom zavičajti i svima svojima milim ı dragim.

P. D.

Izgnanik

„Prošao sam kroz svet, ı on je gledao mene, i ja sam sledao njega, i mi se nismo poznali. Izgnanik je svugde sam.

Kada sam na izmaku dana video da se iz prazne doline uzdiže dim iz neke kolibe, govorio sam sebi: „Blago onome koji večerom nalazi domaće ognjište i tamo seda u krugu svojih!" Izgnanik je svugde sam.

Kuda idu oni oblaci koje bura goni? Ona goni mene kao njih, i svejedno je kuda! Izgnanik je svugde sam.

Ova drveta su lepa, ovo cveće je krasno; ali ni cveće ni drveće nisu iz moje domovine: oni mi ništa ne zbore. Izgnanik je svugde sam.

Ovaj potok nemarno teče ravnicom; ali njegovo žuborenje nije ono, koje sam slušao u svom detinjstvu, ono mi u duši ne budi nikakvu uspomenu. Izgnanik je svugde sam.

Ugodne su ove pesme; ali žalosti ı radosti koje one bude, nisu ni moje Žalosti ni moje radosti. Izgnanik je svugde sam.

Pitali su me: „Zašto plačete?“ a kada sam im rekao zašto, niko nije plakao, jer me nisu ni malo razumeli, Izgnanik je svugde sam.

Video sam starce okružene decom, kao maslina svojim izdancima; ali ni jedan od tih staraca ne nazva me sinom, ni jedno od te dece ne nazva me bratom. Izgnanik je svugde sam,

Video sam mlade ljude, gde stežu grudi uz grudi, kao da su hteli da stope dva života u jedan; ali meni, nijedan nije stegao ruku, Izgnanik je svugde sam,

Prijatelja, otaca i braće ima samo u domovini. Izgnanik je svugde sam.“

(Sa francuskog Anka Ćurčić-Malagurski.) H.F. Robert de Lamennais