Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

223

СУДСКА ПРАКСА

КОЛЕКТИВНО КРИВИЧНО ДЕЛО И РЕАЛНИ СТИЦАЈ

Оптужена je пресудом окружное суда оглашена кривом за кривично дело преваре у виду заната из члана 258, став 3 Кривичног законика зато што je низом преварних радњи од разних лица одузела већи број различитих ствари углавном не велике вредности. Бранилац оптужене изјавио je против ове пресуде жалбу због повреде Кривичног законика и одлуке суда о казни, истичући да je окружни суд погрешно квалификовао дело као дело из чл. 258 ст. 3 Кривичног законика, с обзиром на то да су ствари које je оптужена преварним радњама одузела мале вредности, те да у овом случају стоје сви елементи кривичног дела из чл. 259 ст. 2. Врховни суд народне републике, решавајући по жалби браниода, нашао једајепрема правилно утврђеном чињеничом стању ■ —у коме смислу није било жалбе окружни суд правилно нашао да у радњама оптужене стоји кривично дело преваре у виду заната из чл. 258 ст. 3 Кривичног законика, с обзиром на то да je оптужена у низу превара које je извршила у три случаја преварним радњама одузела ствари које се не могу сматрати као ствари незнатне вредност. Међутим, Врховни суд сматра да je окружни суд погрешио када je све преварне радње које je оптужена извршила квалификовао као једно кривично дело преваре у виду заната из чл. 258 ст. 3. По мишљењу Врховног суда, кривично дело из чл. 258 ст. 3 Кривичног законика могу да сачињавају само оне преварне радње које испуњавају све елементе из чл. 258 ст. 1, а не и оне које одговарају обележјима дела из чл. 259 Кривичног законика те у случајевима када има и једних и других постоје кривично дело из чл. 258 ст. 3 и кривично дело из чл. 259 ст. 2 Кривичног законика у реалном стицају, али како je у овом случају жалба била уложена само у корист оптужене, Врховни суд у смислу чл. 261 Закона о кривичном поступку није могао да у смислу горе изложеног схватања мења квалификацију дела, јер би то било на штету оптужене. (Пресуда Врховног суда HP Србије бр. Кж-1289/52 од 30-VI 1952 године.) Суштина горњег случаја своди се на решенье питања која кривична дела могу улазити у састав колективног кривичног дела у виду заната, тј. морају ли то бити све иста дела или могу бити и разне врсте једног кривичног дела. Међутим, пре него што се да одговор на ово питање, потребно je, као претходно питанье, решити да ли извршење више појединих кривичних дела (например превара) у виду заната претставља са правног гледишта једно јединствено колективно кривично дело, за које треба изрећи једну казну у границама одређеним законом за то дело, или у том случају постоји реални стицај одговарајућег броја кривичних дела извршених у виду заната.