Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако се по овом питашу стане на становиште да у таквом случају постоји реални стицај, онда у горњем случају ситне преваре не могу чинити јединствено кривично дело са осталим преварама, које ни саме за себе не чине правно јединство, те би у том случају постојао реални стицај одговарајућег броја превара у виду заната из чл. 258 ст. 3 Кривичног законика и једног кривичног дела из чл. 259 ст. 2 Кривичног законика. Усвајањем супротног становишта по овом питању, тј. да у случајевима кривичних дела у виду заната све појединачно извршене деликтне радње претстављају једно јединствено колективно кривично дело, решење горњег случаја зависи од гледишта које ce заузме по другом питању, тј. ко ja све дела могу ући у састав колективног кривичног дела. Ако се при решењу овог друтог питаша заузме становиште да у састав колективног кривичног дела могу ући само иста кривична дела а не и разне врете истог дела, онда у горњем случају постоје два кривична дела, и то кривично дело из чл. 258 ст. 3 и кривично дело из чл. 259 ст. 2 у реалном стицају, док у случају супротног решења овог питаша, тј. да и разне врсте једног кривичног дела могу сачињавати јединствено колективно кривично дело, у горшем случају постоји само једно кривично дело, и то дело преваре у виду заната из чл. 258 ст. 3 Кривичног законика, којим су обухваћене све појединачне преваре које je оптужена извршила. У теорији кривичног права постоје супротна мишљеша о томе да ли више извршеша једног кривичног дела у виду заната претставља једно јединствено колективно кривично дело или у том случају постоји стицај кривичних дела извршених у виду заната. У прилог схваташа да у таквим случајевима постсји стицај кривичних дела у виду заната истине се да кривац код кривичних дела у виду заната претставља тежу врсту кривда, те да 6п он, спајашем свих појединачно извршених дела у јединствено колективно кривично дело, нарочито у случајевима када се поступаше у виду заната појављује као квалификаторна околност, био неосновано привилегисан, јер би био блаже кажшен него када би се применила правила о одмеравашу казне за кривична дела у стицају. Присталице супротног гледишта, међутим, сматрају да je конструкции колективног кривичног дела као јединственог кривичног дела без обзира на број појединачних извршеша, потребна како са разлога правичности јер код извршиоца колективног кривичног дела постоје такве психичке диспозиције које утичу на шега да дела у питашу и даље врши, услед чега je такав извршилац унеколико смашено урачунљив, па стога треба да буде блаже кажшен него за дела у стицају, тако и са гледишта целисходности, јер у таквим случајевима најчешће није могуће утврдити сва појединачно извршена дела, те je боље да се сва дела обухвате у једно колективно кривично дело и за исто изрекне јединствена казна.