Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

225

Изнети разлози за друго мишљење не могу се у потпуности прихватити, с обзиром да извршиоци кривичних дела у виду заката нису смањено зфачунљиви, а када би то и били питање би се имало да решава на основу општих правила о урачунљивости односно смањеној урачунљивости. И разлози процесуалне целисходности такође нису довољно убедљиви да би се због њих стварала конструкција колективних кривичних дела. Међутим, постоји један друти разлог који оправдана третирање колективног кривичног дела у виду заната као јединственог кривичног дела. Овај разлог лежи у квалитативној разлици која постоји између колективних кривичних дела у виду заната и обичних кривичних дела. Специфичност колективних кривичних дела у виду заната састоји се у томе што код њих постоји један посебан субјективни елемент ■ — поступање у виду заната, који претпоставља постојање претходне одлуке да се понавл>ањем извршења кривичног дела у питању створи за учиниоце извор прихода. На том субјективном моменту, тј. намери да се дело понавља како би се тиме створио извор прихода, и лежи тежиште инкриминације односно строжије кажњивости код кривичних дела у виду заната. Међутим, баш са гледишта тог елемента сва појединачна извршења појављују се као етапе у остварењу јединствене камере, у чему и лежи битна разлика између колективног кривичног дела у виду заката и више пута поновљеног извршења извесног простог кривичног дела. Ако je, дакле, код кривичних дела у виду заната кажњив баш тај „занат“ односно вршење тога „заната“, онда je разумљиво да свако појединачно извршење неће претстављати засебно кривично дело, већ he сва заједно претстављати логично и правно јединство, при чему број појединачних извршења може имати утицаја само приликом одмеравања казне. Несумњиво je да су оправдани и разлози за мишљења о постојању реалног стицаја кривичних дела у виду заната, утолико пре што кривично дело у виду заната постоји у оним случајевима када je учинилац испољио камеру односно спремност да понављањем дела себи створи извор прихода, те као такво може постојати и кад je дело извршено само једном, јер иако je понављање вршења дела најизразитији доказ намере односно спремности учиниоца да дело и дал>е понавља, ова намера односно спремност се може утврдити и из других чињеница. Међутим, ипак се мора узети да наш Кривични законик допушта да се више појединачних извршења могу сматрати као јединствено колективно кривично дело у виду заната, с обзиром на то да Законик у одговарајућим одредбама (например у чл, 258 ст. 3) употребљава израз „Ко дело. .. врши у виду заната ...” указујући изразом „врши” да има у виду трајно односно више пута понављано вршење кривичног дела у питању. Ако се усвоји ово гледиште, тј. да сва појединачна извршења сачињавају једно а не стицај кривичних дела у виду заната,