Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

180

упутница. Он се може конструисати само као налог банци на закључење једног правног посла у своје име а за рачун налогодавца, дакле, као комисиони налог. Домаћа банка не одговара купцу за пропусте иностране банке, али би требало да одговара ob culpam in eligendo et in inspiciendo ако je она изабрала инострану банку, а само ob culpam in inspiciendo ако je купац домаћој банци одредио инострану банку. Одговорност ob culpam in inspiciendo садржава у себи и дужност домаће банке да контролише документа која je инострана банка већ хонорисала и да притом заштити интересе купца тако да например по потреби одбије давање покрића иностраној банци, односно да тражи повраћај већ датог покрића, макар и путем судског процеса, наравно у своје име а за рачун купца, —■ као што већ јесте дужност комисионара. Међутим, банка у купчевој земљи не мора ићи тако далеко да банци у продавчевој землзи даје налог на отварање акредитива. Она може од ове друге банке тражити да само извести (нотифицира, авизира) продавца да му je отворен акредитив код прве банке. Каже се да je тада акредитив за продавца „домицилиран у иностранству“. Тада je банка у земиьи купца акредитивна а банка у землей продавца кореспондентна која се специјално у овом случају зове авизирајућа. Авизирајућа банка тада извештава продавца да му je банка у земљи купца отворила акредитив, али додаје да ће продавцу хонорисати документа уколико пре ньихове презентације добије покриће, а као што je напред речено, покриће се може састојати и у овлашћењу на телеграфски рамбурс по извршеној исплати акредитива. На поменуту изјаву je банка овлашћена, јер ако накнадно добије покриће од купчеве банке она ће тиме бити овлашћена и да хонорише документа за рачун те банке. Даљи случај интервенције друге банке имамо при „потврђивању“ акредитива. По старијој и још увек доста раширеној терминологији, потврђени акредитив je синоним за неопозиви и ту нема, наравно, интервенције једне даље банке. Међутим, по новијој терминологии коју су прихватила и Правила, банка може потврдити само акредитив који je отворен код једне друге банке. Продавец закључује с купцем акредитивну клаузулу која купца обавезује на отварање потврђеног акредитива онда кад нема довољно поверења у банку код које треба да се акредитив отвори. Потврдом акредитива потврђујућа банка приступа обавези акредитивне банке као оолидарни садужник. При таквом стању ствари продавац би могао направити ту злоупотребу да изврши две испоруке исте поруцбине гг затим двапут наплати вредност поруцбине, презентирајући документа једне испоруке код акредитивне банке а документа друге испоруке код потврђујуће банке. Да се то не би десило, обавезане банке обично извештавају продавца код које he банке презентирати документа. Најчешће потврђујућа банка саопштавајући продавцу потврду акредитива јавља му уједно да je акредитив „payable à nos