Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

наших привредних организација. Притом се обично поставља питан>е; ко je стварни субјект права управљања привредно предузеће или радни колектив. У дискусији по овоме гоггању полази се обично од претпоставке да су изрази „радни колектив“ и .„привредно предузеће” уствари само два различита имена или назива једне исте друштвено-привредне и правне установе, тј. једне исте привредне организације, којој je у првим или почетним стадијумима њеног развитка више одговарао назив „привредно предузеће“, док je пак доцније, с обзиром на њен даљи развитак и преображај, тај њен првобитни назив постао неадекватан и нецелисходан тако да je сад потребно да буде замењем називом „радни колектив“ као адекватнијим и больим; У —Обнови се дакле није "правила стварна разлика између тих двеју различитих друштвених појава, већ ce све сводило на објашњавање датих квалитативних промена у развитку самога предузећа као привредне организације. Тако например проф. Растовчан, говорећи о развоју привредног предузећа после доношења Закона о управљању предузећима, а посебно о развитку правне личности предузећа у вези са развитком права управљања, поред осталога каже; „Прије je (тј. пре доношеша Закона о управљању предузећима А. Л.) субјект права управљаша било државно подузеће као државни орган. Данае je то подузеће као колектив радника и службеника и уједно као државни орган. У даљњем развоју ће то бити само подузеће као колектив радника и службеника“ (1). У даљем развоју, каже проф. Растовчан, а то с обзиром на развитак који je у међувремену већ остварен значит да je стварно већ сад субјект права управљања само предузеће као колектив радника и службеника, другим речима, да сад имамо само један правки субјективитет исте привредне организације и то у лицу радних колектива. Значи управо да ту имамо опет само једно биће, друштвено и привредно. Ово схватање о истоветности појма привредног предузећа и појма радног колектива, тј. схватање предузећа као једног колектива радника и службеника, тако да je појмом предузећа као привредне организације обухваћен и сам појам радног колектива као Ј 7 дружења или асоцијације непосредних произвођача, могло je раније бар унеколико, бити заступано и брањено чак и са гледишта постојећих правних прописа. Иако се разлика између једног и другог правног института радног колектива као таквог и привредног предузећа као једног облика организације општенародне имовине, које и Закон о управљању предузећима (чл. 1) назива и општенародном имовином могла врло лако уочити и из самога законског текста, нарочито из уводних и оппгтих одредаба. Taj je закон, истина, као што je познато, рађен доста брзо, али су сви

(1) Проф. П. Растовчан: Прилог проблематици општенародне имовине и права управљања том имовином, „Архив", бр. 1/52, стр. 26. „Сматрајући право надградшом на производне одношаје, марксистичка правка теориЈа мора, каже проф. Растовчан, иза сваке правне особе разоткрити живе л,уде, производни односи којих долазе до изражаја у форми правне особе.“

186

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА