Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

негови основни појмови и установе у њему ипак доста јасно, иако по правилу само укратко, изражени и формулисани. Наиме, однос између ове две правке установе, и по духу и по тексту истога закона, сводио се уствари на однос правног субјекта према правном објекту, јер су тим законом државна привредна предузећа, тј. фабрике, рудници и томе сл., као општенародна имовина, дакле као једна посебна категорија имовинскоправних објеката, дата на управљање радним колективима који су у односу на ту имовину несумниво стекли својство субјекта права. Иако притом и сама привредна предузећа према прописима Основног закона о државним привредним предузећима од 24 јула 1946 (чл. 2, ст. 1), a овај закон je и сад на снази, имају својство посебног правног лица. То je све несумњиво, мада се сматра да je једна таква правка ситуација, ситуација у којој једно правно лице управља другим, неправилна и да она управо одговара систему тзв. административног управљања привредом (2). Што значи да то није у складу с новим привредним системой који се сад изграђује. У вези с тим треба такође напоменути да je од доношена кона о државним привредним предузећима (1946) до доношења Закона о њиховој предаји радним колективима на управльане (1950) у дефиницији појма привредног предузећа као најважнијега облика привредне организације, истицан и стављан на прво место имовински односно привредни елемент а не друштвени односно људски елемент. Предузећа су тада обично дефинисана и схватана као једна „организована имовина“ или просто као једна привредна „фондација“ или установа која врши неку привредну делатност, тј. која ce у једном или другом облику бави производном или прометом економских добара на рачун државе. Држава пак, према поменутом Основном закону из 1946, и оснива привредна предузећа „у циљу организована, искоришћавана и развијана привредних снага земље, задовољена потреба народа, и јачана државног привредног сектора“ (чл. 1, ст. 1). Осим тога, треба напоменути да и сам Закон о управљану предузећима из 1950 тако исто говори о предузећима као општенародној имовини (чл. 1), чиме je опет наглашен овај исти имовински елемент у појму предузећа као привредне организације. У појму предузећа односно привредне организације као такве (привредне организације у ужем смислу речи) више долази дакле до изражаја организација одређене привредне делатности и имовине наменене остварену одређенога привредног циља. Међутим, у појму радног колектива као таквог у првом реду се наглашава људски или друштвени момент; затим момент друштвено-политички и правни, тј.

(2) Тако Рудолф Леградић; Неколико правних питагьа у вези с новим привредним системой, „Наша стварност”, бр. 6/53, стр. 104 и сл. „У систему административног управљања привредом каже др. Леградић сва та „права управ/ьагьа“ на основу којих су привредне и друге државне организације иступале као економски и правни субјекти, претварала су истовремено ове иу објекте државне администраторе. Правни субјекти били су дакле редуцирани на објекте тзв. административно-оперативног управляла, односно руковођења“ (стр. 109).

187

ДИСКУ СИЈА