Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

188

идеја асоцијације људи као непосредних произвођача, људи који ce удружују y једну ужу заједницу у облику предузећа, радне задруге и сл., да би на тај начин могли производити средства потребна за живот и да би заједнички управљали тим средствима. s Мада се иначе и у самом ужем појму привредне организације обично подразумева и л>удски односно друштвени елемент. Jep je jaсно да нема организације у којој људи као такви на неки начин не би били учесници. Али, кад например имамо два законска прописа, од којих jeдан (чл. 2, ст. 1, Основног закона о државним привредним предузећима из 1946) каже: да државно привредно предузеће ила свойство правног лица, а други (чл. 1, ст. 1, Закона о управљању предузећима) каже: да државнил привредним предузећима као општенародном имовином у иле друштвене заједнице управљају padни колективи, онда je мислимо сасвим јасно да се ту прави нека разлика између та два појма појма општенародне имовине организоване у облику предузећа и појма једне организоване групе непосредних произвођача која под именом радног колектива управља том имовином. И због тога би остало само да се утврди и постојање правые личности радног колектива као таквог. Осим тога, треба имати у виду да je по Закону о државним привредним предузећима из 1947 одређена ошптенародна имовина давана на управљање предузећу (чл. 2 и 25), док се по Закону о уттрављању предузећима из 1950 општенародна имовина даје на управљање самим радним колективима с тим да они њом управл>ају „у име друштвене заједнице“ (чл. 1), И тако се и одговорност преноси са предузећа на радни колектив који на тај начин постаје носилац ове грађанскоправне одговорности према друштвеној заједници односно држави. Међутим, наведено разликоваше између радног колектива као таквог и предузећа као општенародне имовине —• до којега се раније могло доћи само једним пажљивим тумачењем закона ca доношешем (1953) Уставног закона Федеративне Народне Републике Југославије признато je и формално. Однос радног колектива према друштвеној заједници добио je, нарочито у грађанскоправном погледу, свој одређенији облик, чиме je омогућена правилнија правна обрада питања о њиховим међусобним имовинским правима и обавезама, Наш Уставни закон у чл. 6, у коме су несумшиво „озакоњене све досад развијене форме самог управљања произвођача у привреди“ (3), прописује да се самоуправљање произвођача у привреди састоји нарочито: 1) у праву радних колектива да управљају привредним организацијама непосредно и преко радничких савета, скупштина земљорадничких задруга и других претставничких органа које сами бирају и опозивају; затим, 2) у праву привредне организације да самостално утврђује своје при-

(3) Тако Стеван Габер: Општествено-политичкнте основи на нашата нова уставност, „преглед“, бр. 1/53, стр. 40 и сл.