Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

interne), jep има и своје органе који раде у његово име. Тако, према познатом пропису Уставног закона, радни колективи „управљају привредним организацијама непосредно и преко радничких савета, скупштина земљорадничких задруга и других претставничких органа које сами бирају и опозивају. .Што значи да су раднички савети органи радног колектива као таквог, а не органи предузећа, као што je то било предвиђено у Закону о управљању предузећима (чл. 1). Према томе радни колектив има своју посебну правку личност, поред привредне организације односно предузећа као правног лица по Основном закону из 1946 (чл. 2, ст. 2), без обзира на то коју ћемо теорију о правним лицима прихватити, тј. независно од тога да ли je нравно лице само једна фикција којом се служимо ради успепшијег и лакшег формулисања и остваривагьа одређених друштвених циљева (теорија фикције); или je то једна посебна копективна имовина намењена одређеноме циљу (теорија колективне имовине); или пак једна стварна правка личност, стварни правни субјект, с којим се у друштвеном и правном животу мора увек рачунати као и са правим, физичким личностима (теорија реалне правне личности). Знамо пак да нашој друштвеној и привредној стварности, као и потребама нашега друштвено-економског и правV ног живота, највише одговара учење по коме правка лица као субјекти права, по својој природи и функцији, нису никакве прав'не апстракције Beji сасвим реалне друштвене и правне творевине (реалне категорије правних субјеката). И баш по овом учешу, мислимо да радним колективима треба признати својство посебног ( правног субјекта (6). А то све, по нашем мишљењу, значи да радни колектив и привредна организација, а посебно привредно предузеће, нису потпуно истоветни појмови, не само у превредноорганизационом, већ ни у грађанскоправном погледу. Постоји и мишљење да je радни колектив орган привредне организације, тј. да je право управљања „субјективно право саме привредне организације чији je орган ■радни колектив“ (7). Речено je једном, и то не без разлога, да у праву односно у правној науци нема синонима, нема речи и изра■за потпуно истоветнога значаја и смисла, макар то било само с обзиром на њихово етимолошко односно историско порекло, те отуда имовинска права и обавезе, дужности и одговорности радних колектива и привредних организација, по нашем мишљењу, нису и не морају увек бити истоветни. Радни колектив би, найме, по смислу наведеног прописа чл. 6 Уставног закона, могао имати и своја посебна права и обавезе, дужности и одговорности, разли-

(6) В. Др. Леон Гершковић: Ochobhv принципи нових привредних проттиса, „Архив“, бр. 3/52, стр. 287. „Својство правног лица, каже др. Гершковић, није дакле у нашем правном систему само фикција и изузетак, као у буржоаском праву, него нужни атрибут свих самоуправних организација, које су, усталом, основне јединице привредног система и самим тим носиоци иајвећег дела правног промета.“

(7) Тако Др. Андрија Гаме: Правни аспект нацрта Уредбе о управљању •основним средствима привредних организација, „Економист“, бр. 5/53.

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА