Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

318

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Мада није довольно прецизирано, изгледа да се од сличног схватања појма својине полази и у уводном чланку Архива за правне и друштвене науке (бр. 3 —4/54, стр. 250 —251), у ком се каже; „Осим тога, друштвена својина Je начелно негација својине“. По мом мишљењу, социјалистичка друштвена овојина 6и могла да буде не само негација приватне својине, већ у извесном смислу чак и негација N свсуине као правног односа, и то пошто и уколико je реч о друштву у коме се сре више стварају услови за одумирање (али у једној даљој перспективи) права и правне надградње уопште. Но она, разуме се, не може да буде и негација своЈине уопште дошто je она уствари само Један релативни историски облик ове. Својина као присвајање —■ сројина у економском смислу јесте општи појам, a својина као приватна својина или као социјалистичка друштвена својина или као правни институт својина .у правкой смислу су посебни појмови. Својина у економском смислу може имати облик приватне својине, односйо друштвене својине, односно својине у правном смислу у зависнссти од датих друштвених уолова и односа. Но она увек постоји и постојаће у људском друштву. Најлре се у историји јавила као колективна својина првобитних заједница, затим као приватна својина владајућих класа (робовласника, феудалаца и буржоазије) у којима се друштвеним усшовима нужно изражавала и као право својине, тј. као својина у правном смислу (уствари као правно-законски израз датог експлоататорског друштвеног присвајања).Сада се у нашем социјалистичком друштву —■ Јавља као социјалистичка друштвена својина, што уједно значи и као правни израз датог, нашег данашњег друштвеног присвајања. У будућем социјалистичком друштву ■она ће престати да се лравно изражава, али ће остати увек нужни процес присвајања предмета природе и њихове расподеле посредством одређених друштвених односа како то већ буде одговарало том будућем друштву. Она, дакле, не може 'да одумре, већ je вечита као и само људско друштво и процес присвајаша који ово увек било како врши и мора да врши. Оно историски квалитативно ново што с/е одиграло и рдиграва у нашем друштвено-економском развитку, јесте на овом сектору и по овом питању револуционарни процес укидања приватне, тј. пре свега приватнокапиталистичке својине и њој одговарајућег дрисвајања, што у исто време значи револуционарно мењање својине као друштвеног правног односа. У том смислу je код нас, у питању одумирање своЈlше, али само као приватне својине, па по друштвени.м тенденцијама и перспективама и својине као правне категорије. Али, разуме се, не и о одумирању својине уопште као друштвеног односа у присвајању, већ само о измени његовог друштвеног карактера.

Мирко Перовић