Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

319

ЗАЈЕДНИЧК И ГРАНИЧНИ ЗИД

Још пре рата, дриликом оснивања земљишних књига код нас* писац ових редова указивао je на једну празнину нашег законодавства и покретао питање заједничког граничног зида суседних зграда које према грађевинском закону треба градити на регулационој линији наслоњене једне на другу (тзв. „узидане зграде“), али без успеха. Међутим, у многим законодавствима западних земаља постоје прописи о заједничком граничном зиду у циљу уштеде мстеријала и простора. С обзиром на радикалне промене у нашој зеы.ъи, нарочито на нове облике изградње станова код нас, сматрамс да би требало што пре ово питавье регулисати. Под заједничким граничним зидом подразумева се могућност да између две суседне зграде, наслоњене једне на другу, постоји само један заједнички гранични зид уместо два посебна зида. Тиме би се избегло грађеше двосдруких забатних зидова (калкана) који имају врло ограничену фупкцију у организму једне .узидане зграде јер нису конструктивни носећи зидови већ само оградни. Стога би овакву функцију могао да врши само један зид који би у том случају био као преградни између просторија двеју зграда насловьених једна на другу, као да je у питању прегради зид између два стана у склону једне исте зграде. Према томе, у случају узиданих зграда, двоструки забатни зидови су не само недотребни већ и неекономични, јер код вишеспратних зграда дебљина калканских зидова у темељима може изнети од 0,50 до 1,00 м, што за две суседне зграде чини износ од једног до два метра. Овакав начин изградње доводи до великог и непотребног утрошка материјала и некорисног заузећа скупог и ограниченог градског простора. Та чшьеница нарочито пада у очи у Београду који je у своје време тако несрећно испарцелисан да су у ужем центру, где je густа изградња, у већини плацеви са уским лицем а честим и дубоким забатима. Дуги забати произилазе баш из нужде да се остваре дугачка крила зграда, како би се максимално искористила градилишта са уским фронтовима. Било би кнтересантнп изнаћи колико je оваквим системой изградње бачено непотребног материјала; колико je заузето неисдоришћеног градског земљи.т та у току изградње Београда за последњих пет-шест деценија. Да je наше законодавство на време увело овакву једну корисну одредбу много би се народног дохотка уштедело за време интензивне изградгье. Према прописима о заједничком Iр>аничном зиду у неким сдраним законодавствима, једна се градња може дростирати или целом дужином градилишта до крајњих граница фронта (лице градилишта) или се може подизати удаљена од граница фронта. У првом "to случазу инвеститор градње узима на себе обавезу да на захтев суседа дозволи истом да се својом зградом нацлони на ньегов гранични зид и тиме га учини заједничким. У другом пак случају, мора