Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

320

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оставити пзмеђу крајњег зила çscje зграде и суседног имања, најмање 1,5 м међупростора, jep би y противном, ако je остављено мање од 1,5 м, сусед још увек имао право да захтева наслањање своје зграде све до тако недовольно одмакнутог граничног зида, чинећи га у исто време и заједничким граничним зидом. У случају да jeдан од граничара не жели да користи право наслањања своје зграде на постојећи гранични зид, тј. не жели да га учини заједничким, мора ce повући својом зградом за 3,0 м од с ( уседног граничног зида, изгубивши на тај начин један добар део свбг фронта за зграду. Овим ce хтело спречити стварање уцких простора између двеју зграда, пошто би то ишло на уштрб јавне хигијене и естетик-е града. Слични прописи омогућују, дакле, да се или осигура потребно OTCTojaite између два градилишта, или да се омогући наслањање једне зграде на суседни гранични зид. Настајање заједничке својине граничног зида може се организовали и на други начин, а однос између заједничара могуће je уредити такође на разне начине. Али то су питања која не улазе у оквир ових разматраља, и која имају више правнотехнички карактер. Арх. dp. Драгомир Тадић

О НЕКИМ ПИТАЊИМА У ВЕЗИ СА УПРАВНИМ СПОРОМ

Законом о управним споровика који je ступио на сыагу 9 маја 1952, уведен je у наш правки систем институт управног спора. У том спору врховни сУдови одлучују о законитости управних аката, тј. о законитости аката државних органа који су донијети у удравним стварима, a којима се решава о извјесном праву или обавези одређеног појединца или правног лица. Познато je да су наши грађани врло обимно користили тај нови институт и да je огроман број управних аката подвргнут контроля суда. Било je, наравно, и неоснованих тужби и непотребног оптерећења судова, али остаје чидьеница да je управни спор у пракси оправдао своје завођење, да je ојачао заштиту права грађана и утицао на јачање законитости у раду наших управних органа. Ипак, циљ завођеша управног спора није у потдуности остварен, jep je у пракси до управног спора долазило скоро искључиво по тужби грађана у циљу заштите њихових права и интереса. Међутим, управни спор, као што je речено, има и други цшь, цил> учвршћења законистости у раду државних органа. Незаконитост се, пак, не мора појављиВати и практично се не појављује само као повреда права и на закону заснованих интереса грађана и правних лица. Она се исто тако може дојављивати и појављује се и у форми повреде закона у корист појединаца а на штету заједнице. Позитивно je и корисно да грађани и правка лица покрећу управне спорове и да у судйким одлукама налазе заштиту својих