Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ С-ИЈА

323

Законом о јавном тужиоштву (чл. 8) рок у коме јавни тужилац може покренути управни спор продужен je на три мјесеца, рачунајући од дана доставе управног акта странци у чију je корист акт донијет. Тиме je за јавно тужиоштво нешто повећана могућност побијања управних аката којима je повријеђен закон у корист појединца. Али, сматрам да тиме проблем још ни издалека није ријешен. И даље 6и остало неријешено питање како да јавно тужиоштво сазна за постојање таквих управних аката, jep се ни вьему управни акти не достављају. Очигледно je да би и даље број незаконитих аката у корист појединаца остао неупоредиво већи од броја покренутих управних спорова. Према томе, и даље je, и за јавно правобраниоштво и за јавно тужиоштво, остао неријешен проблем: како да на вријеме сазнају за управне акте којима je повријеђен закон у корист појединца. Ако бм се само прописала обавеза надлежних органа да обавјештавају јавно правобраниоштво и јавно тужиоштво о незаконитим управним актима за ко je сазна jy, па чак ако би било прописано да су дужни да то неодложно учине, ни тиме join не би била остварена могућностг да се незаконити управни акти побијају у законском прописаном року, jep би се и тада често дешавало да и сам државни орган који би био дужан да изврши обавјештавање, за незаконити управни акт сазна тек по истеку рока од три мјесеца од дана његове доставе странци у чију je корист донијет. То значи да je за покретање управног спора против управног акта којим je закон повријеђен у корисјт појединца нужно да и орган који врши оцјену законитости управних аката и орган који je овлашћен за покретање и вођење управног спора сазнају за постојање таквог акта у року од 2 односно од 3 мјесеца од дана његове доставе странци у чију je корист донијет. У том циљу je потребно да се донесу прописи којима he Се организовали оцјена законитости управних аката (превентивна или у фиксираним роковима) и обавјештавање надлежних државних органа за покретање и вођеше управног спора, водећи рачуна о прописаним роковима, Сбмо обавјештавање надлежног државног органа за покретање и вођеше управног спора могло би се учинити у новом Закону о јавном правобраниоштву, док би о организации оцјене законитости управних ■аката требало донијети посебне прописе. Неопходност доношења нових прописа којима ће се омогућити овлашћеном државном органу да покреће и води управни спор против управних аката којима je повријеђен закон у корист појединца, достаје још очигледнија када се узме y обзир пропис чл. 76, ст. 1, т. 7, Општег закона о народним одборима и Обавезно тумачење чл. 14 Закона о јавном тужиоштву у вези са чл. 76, т. 7, Општег закона о народним одборима. Наиме, према пропису чл. 76, ст. 1, т. 7, Општег закона о народним одборима, по праву надзора виши орган управе може поништити или укинути решење нижег органа управе донијето у управном поступку, против кога нијема мјеста жалби, само кад je рјешење допијето од стране op-