Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Oct 01, 1955, page 34

416

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ие разумем све елементе ове дефиниције. Разумем, рецимо, кад Маркс под својином подразумева укупност произвцдних односа датог друштва. Али да својина истовремено буде, например, и укупност друштвено-економских организација, то никако не могу да схватим. Али мени je y овој дефиницији битно то што социјалистичка својина има својих субјеката, a то ce противи његовој раније наведеној тврдши. Истина, он реч „субјект“ ставља скоро увек под наводнице. исто тако као, например, и речи „социјалистичка својина“. Он одмах мало даље (стр. 413) каже „нови друштвени односи на бази друштвене својине паказују да на стари начин нико није субјект, те да таквог субјекта и уоггште субјективитета и нема.“ (А пгта je окда са остацима робноновчаних односа који, као што сам rope навео, и по самом Перовићу „и наше право, као право робне привреде мора консеквентно да респектује“?) Па даље каже; „Но мислим... да постоје субјекти на нов начин, y новом смислу, који одговара новим друштвеним условима и односима.“ Било би интересантно да je Перовић и показао како ти нови субјекти и нов субјективитет постоје на нов начин. To би био допргшос правној науци. (Потсећам само да оу досадашњи покушаји да ce појам субјекта елиминише из права претрпели y правној т-еорији неуспех.) Субјект права и y иашој досадашњој теорији м пракси, исто тако као и y класичном буржоаском и римском праву не значи шшгта друто него бити носилац права и обавеза, имати овлашћеша и дужности. Према томе, и појам субјекта содијалнстичке својине значи исто: имати овлашћеша и обавезе поводом присвајања објеката те својине, a пре свега оруђа и оредстава производње. A ако Перовић мисли да су ти субјекти добшш с тим присвајањем иова овлашћења и обавезе које не познају ранија права. онда ce с њим потпуно слажем, то сам и ja y својим чланцима стално наглашавао; али то онда није ништа нарочито већ једна опште позната истина с којом ce и остали слажу. Но да и Перовић на другом месту схвата субјекте на стари начин види ce из следећег (стр. 412): „Средства за производњу припадају друштву. За правни промет. међутим, морају ce јављати конЈсретне економско-друштвене и друге организације као носиоци драва и обавеза, као титулари права, субјекти. Н>l-гхова права и овлашћења на средствима за производњу и производима рада ce y суштини садрже y томе што им обезбеђују напред изложено ~npuсвајање” y име себе (подвукао А. Г.) и y име друштва.” И он на стр. 410 —412 заиста и набраја те субјекте који присвајају, дакле, не само y име друштва него и y ~име себе”. И сада као субјекте социјалистичке својине означава предузеће, комуну, народну републчку и федерацију. С тим ce ja потпуно слажем са Перовићем. И ja сам то учинио y својим ранијим чланшша (Еконолист, бр. 5/1953, стр. 20 и сл.. Ансли Правног факултета y Београду, бр. 4/1954, стр. 392), Али шта ово значи ако не подељену својину? Да je то тако л еам Перо-