Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

423

друштвеним добром. Он, међутим, сад под „одумирањем“ свајине разуме сама један „терминолошки“ хгроблем: наиме они који су тврдили да својина одумире „ ... тврдили су да својина не постоји више y смислу старе, класичне својине, схваћене као апсолутно право на ствари..Истичући узгред да je уволико ова тврдња претставља мишљење и проф. Лукића, велика противречност са његовом друтом основном тврдњом да и социјалистичку својину треба схватити y старом, класичном смислу, ова тврдша je истовремено и нетачна. Могао бих навести велики број цитата ради доказа да су они који су тврдили да својина „одумире“, сматрали да he својина заиста нестати, и да je процес њеног нестајања већ наступио y нашем друштву. A ja поново тврдим да ce то не слаже са стварношћу бар онако како ју je Маркс схватао. He само да својина не може нестати као економски однос, она не може нестати ни као право све донде док буде било права. Јер, као што сам изнео y свом чланку „Својина и имовина“ (Анали, бр. 1/1953), иако су својина и имовина два разна дојма, оне су економски само два вида присвајања ствари. Но, узгрејД напомињем да сам y својим радовима указивао баш на правни појам имовине. И, иако моје мисли проф. Лукић y прим. бр. 31 нетачно и погрешно приказује, шислим да je заклЈучак да и облигационоггравни односи као елементи имовине значе y крајњој линији, економски, присвајање, правилан. Уосталом, и Маркс схвата својину y најширем смислу као скуп свих прижзводних односа, Јасно je, очда,. да својина одређује и прежима целокупни правни систем, Према теме, како може таква правна установа да „одумире“, a да истовремено постоје и развијају ce друге установе права? На крају додајемо да je основна слабост чланка проф. Лукиha управо оно што он сматра заслугом: да je занемарио еконолску суштину социјалиртичке својине, и својине уопше. Можда je тачно да je било „сувише филозофирања, социологизирања и политизирања“ са социјалистичком својlииом. Али правнофилозофског и социолошког објашшења наше социјалистичке својине још нема. Но можда то није ни важно, то може доћи касније, кад ce она сбјаони економски и правно. Али, нажалост, нема још довол>но екополског објашњења социјалистичке својине. Лако je правно објаснити правне појаве које ce развијају y буржоаском друштву, y већ устаљеним економским односима <да чак ни тамо није правна теорија објаснила све појаве). Али ако ce нове правне појаве y нашем друштву шжушавају објаснити занемарујући њихову економску базу, то заиста води до нечега што нема никакве везе са реалношћу. Проф. Лукић ce не обазире ни на наше позитивне прописе, ни на нашу судоку праксу. Кад би то учинио, увидео би да наша судска пракса без обзира на мишљење „теорије“ намеће грађанскоправни облик сацијалистичке својине (који наше позитивно право још увек назива „правом уггрављања“, a да тај израз није адекватан, y томе ce данас већ сви слажемо)