Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСША

441

чења. Али како има лекарских операција које ce не врше y том циљу потребно je одредити под којим ce условима узима да je операција извршена y циљу лечеша. Пре свега потребно je да je операцнја била и-Н|Дицирана и да je изведена по правилима лекарске вештине. Операције које нису биле потребне или које су нестручно изведене могу повући одговорност за кривично дело несавесног лечења болеоника из чл. 203 или за кривично дело телесне повреде. Даље, операција мора бити предузета y интересу лица над којим ce врши. Такве нису операције које ce врше y експерименталне сврхе, примењивањем неког још неопробаног и неуведеног метода. Оне ce противе праву човека да ce ca њим не псктупа као са предметом за извођење огледа, ма како биле племените побуде лекара да изврши откгрића која ће ослободит!и: човечаиство од пообољења. Због тога, операције y експерименталне сврхе претстављају телесне повреде. Овај услов да операција буде извршена y интересу лица на коме ce предузима захтева, поред тога, да je лекар водио рачуна не само о потреби и корисности операције за део тела на коме ce врши операција, већ да je пррггом и.мао y виду и евентуалне штетне последице операције y односу на остале делове тела, као и евентуални ризик који операција може имати на опште здравље болесника. Наиример, ако операција мање важног дела тела може довести y велику спасност здравље и живот пацијента. Најзад, међу операције y циљу лечења не спадају козметичке операције, јер ce оне врше y естетске сврхе. Међутим, није јасно одређен појам козметичких операција. Сматрамо да и операције пластичне хирургије, иако ce прет-ежно врше y естетске сврхе, имају за циљ лечење, и то лечење унакажености. Осим козметичких операција, немају за циљ лечење ни операдије којтша ce врши стерилизација или кастрација (7). Операције које нису извршене y циљу лечења имају обележја кривичног дела телесне повреде, али пристанак повређеног може да иокЈвучи противправност радње y оним границама и под оним условима под којима уопште пристанах повређеног искључује противправност ксд телесне повреде. Тако, док код козметичких операција пристанак по правилу искључује противправност радње (8), код експерименталних операција он има тај значај само до извесне границе с обзиром на могућне последице конкретне операције. Међу-

(7) Посебна проблематика постоји при узимању крви ради трансфузије, конзервисања или стварања крвне плазме. В. расправу R. Savatier: De sanguine jus, Recueil Dalloz, 6p. 35/1954. (8) Француски Касациони суд je y једном случају из 1920 где je- лекар уклонио длачице са лица пацијента, на његов пристанак, na je наступило тешко оштећење коже, стао на глдиште: да ни интереси науке нити интереси болесника не захтевају да ce ради уклањања физичких несавршености ризикује знатно оштећење тела и да je лекар y таквом 'слу*чају дужан да одбије своју помоћ. -