Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

459

пма извесган степен стручности за to. Јер, једно лице иоже одобрити извршење неког посла под изузетним околностима и пристати. да на себе прими евентуалну штету, баш зато што верује да he стручњак који треба да обави посао, примењујући своје стручнозкање, итречити да штетне последице наступе. Према томе, y наCIOM случају не може бити речи о преузимашу ризика од огране власшгка угинуле животиње. Чак и да je власник кобиле знао да ie раднику било забрањено да ce бави поткивањем, па да je ипак. дао пристанак за то, и тада би ce могло говорити само о делимичном преузимању ризика и о емањењу, али не и о искључењу одговорности за наступелу штету. Јер преузимање ризика оставл>а недирнуту одговорност за злу намеру и за грубу непажњу. Зато би ceморало примити са резервом резоновање Врховног суда да je „чињеница да je тужилац примио ризик поткиван>а на себе могла бити. од пресудног утицаја само уколико je тужилац знао да je тужени Радиша нестручан.“ 3. Што ce тиче одговорности лица које je извршило поткивање за љено заснивање довољан je сам фахт да јо његовом радњо.м цроузрокована смрт животиње, да je, дакле, од њега потекао непосредни узрок штете. Основно je правнле y теорији одговорнс-сти да свако лице које неком својом радввом проузрокује другоме пггету одтовара за њу. Ово правило садржи § 800 ранијег Српског грађанског закокдка: „Ко другоме штету какву учини, било to hi имању туђем или правима и личностима, оно мора ту накнадити.“ У нашем случају радник je крив што ce штета догодила. Његова кривица ce састоји y томе што je погрешно обавио једну радњу, па je услед тога штета наотупила. Његова одговорност не заснива ce на чињеници што je и поред забране обављао поткивачки занат, нити y самом обавл>ан>у забрањене активности треба видети „кедозвољену радшу“, као пгго то чини Врховни суд. Основ његове одговорности je погрешно извршење посла, и он 5и био одговоран и да му није било забрањено обављање сличних послова. Према томе, и лице које je поткивањем проузроковало смрг животиње, и власник радионице y којој je поткивање извршено, одговарају солидарно оштећеном. Само, док први одговара по оонову проузроковања штете, власник радионице одговара по основу повреде уговорне обавезе, као и до основу одговорности послодавца за штету коју његови радници учине y вршењу свајих дужности.

Марија М. Торомап

КОЛЕКТИВНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА ЗАПОСЛЕНИХ КОД ПОЉОПРИВРЕДНИХ МАШИНА

Овде ce ггриказују два случаја из праксе социјалног ссигураша. Први случај. Петнаестогодишњи младић, ђак IV разреда гимназије, помагао je суседу, y виду позајмице, при вршидби жита.