Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Секао je повезе на сноповима на дрешу. При том раду упала му je нога y отвор од дреша, те je од вршаћет бубња смрвљена, па je отсечена до средине бута. Власници вршаће мапшне поднели су још истог дана (28 јула 1952) пријаву о несрећи на послу. У одговарајућој рубрици те пријаве означили су да je y питању „колективни радник на вршалици I '. Надлежна инвалидско-ггензиона комисија нашла je да je унесрећеном због тога трајно умањена способност за рад за 75%. И по том основу je он тражио да му ce призна право на хнвалиднину. Републички завод за социјално осигурање HP Србије одбио je захтев решешем, налазећи да y овом случају нису испуњени законски услови за признање права на иивалиднину. странке прогив тог pemeißa одбио je Врховни суд HP Србије пресудом ■у. бр. 3805/53 од 10 јануара 1955. Ево разлога те пресуде: „Из пријаве о несрећи на послу која ce калази y сггисима предмета види ce да je тужилац претрпео несрећу на послу 28 јула 1952 приликом враћања наднице свом суседза време вршидбе, a из мишљеша инвалидско-пензионе комисије y Крушевцу бр. 47 од 4 октобра 1952 године види ce да код тужиоца постоји трајно смањен>е радне способкости за 75% услед губитка леве ноге на средаши буп-ше. „Код оваквог стања ствари правилно je тужени орга < нашао да тужилац није претрпео повреду на раду за време трајања радног односа, јер ce његов рад на вршлиди. где je враћао надницу суседу, не може сматрати радним односом y смислу чл. 5, 57 и 60 Закона о социјалном осигурању. Стогч ce није ни могло тужиоцу признати право на инвалиднину по основу претрпљене несреће на послу за време тога рада, пошто пропис чл. 46 Закона р социјалном осигурању условљава признавање тога гграва достојањем радног односа за време претрпЈвене несреће на послу. „Такође je неосновано тужиочево истицање да би на његов случај требало применити пропмсе Наредбе о социјалном осигурању лица запослених код радова са пољопривредним машинама (Сл. лист ФНРЈ, бр. 54/47). Ово због тога јер ce прописи пом. Наредбе, односе на помоћне раднике на вршалицама који су запослени код сопственика вршалица a не и на лицу која y моби помогну сопственицима при вршидбр! као што je случај код тужиоца.“ Другм случај. Земл>орадничка задруга y Р. и лице В. захључили су 30 јуна 1953 писмени утовор, наводећи да je предмет уговора заснивање радног односа за рад на дрешу y току сезоне вршаја 1953 године. По том уговору утоварач В. ce обавезао: да за време целе сезоне, вршаја 1953 године ради код задруге као пописивач и руководилад екиде дреша вршаће гарнитуре; да уредно води књигу вршаја, уредно убире ушур и предаје га откудном предузећу. да води рачуна о сталној исправности вршаће гарнитуре и да ce при премештају с гувна на гувно што мање губи y вре■мену. Задрута ce обавезала да лицу В. исплати на сваки вагон