Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

470

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

новима 122 —• 127. Kao и она мало пре поменута, и ова установа je y пракси коришћена веома често и ракије. Тешкоћа је била y томе што je тај утовор различито називан и тумачен, na je отуда и судска пракса no том иитању била неуједначена. Али независно од тога утовор о доживотном издржавању показао се као веома користан па га стога Закон прихвата разрађујући га до хвегових логичних консеквенција. По Закону, утовор о доживотном издржавању јесте уговор о теретном отуђењу имовине a не уговор о наслеђивању како je раније често називан. Уговорни момент налази ce и y одредби чл. 140 по којој ce потомак, који je пословно способан, може споразумом са хтретком одрећи наследства које би му припало после смрти дретка. Али, ван овога, Закон остаје доследан начелу да je утовор о наслеђивгњу ништав и не може бити основ позивања на наслеђе. Када говоре о тестаменту као основу позивања на наслеђе, аутори објашњехва истичу да Закон прихвата традиционално схватање да je тестамент јачи основ за наслеђивање него закон. Они притом додају да по нашем Закону слобода тестирања није неограничена ако постоје нужни наследници. Међутим, како ce y објашњењу справдано тврди, иако ће до наслеђивахва на основу закона доћи тек ако нема тестамента, законско наслеђивање јесте најчешћи и нориалан основ позивахва на наслеђе док je наслеђивање по тестаменту сасвим Зато ce y Закону прво регулише тај основ наслеђиваша хха тек затим тестаментално наслеђивање. Уосталом, већ сама усданова нужног дела и њено прецизно регулисаае y Закохху показује колико je законодавац заихггересован шта ће бити са имовином јеохног лица после његове смрти. Уставно начело о једнакооти грађана y свим областима политичког и друштвеног жхшота, спроведено je доследно y Закону. Оло ce огледа y једнаком наследноправном положају: мушхшх и женских наследника, брачне и ванбрачне деце, брачних другова међусобом, брачних друтова с једне и деце с друге стране. Једнакост ce огледа и y ломе што ce сваком наследнику урачунава оно што je бестеретно. примио од оставиоца за живота. Чак и оно пгго je један наследник добио ,по тестаменту урачунаће му ce y наследни део. Али оставилац може наредити да ce једном наследнику не урачуна y наследни део оно што je ггримио од оставиоца за жххвота или игго му ce оставл>а теотаментом. Узгред напомињемо да je no нашем позитивном праву наследноправни положај ванбрачног детета унеколико друкчији повољнији него ли његов породичноправни положај. Питање je правне политике до које ће ce мере правни положај ванбрачног делета приближити ггравном положају брачног детета, али je сигурно да ће врло брзо морати да ce ускладе породичнодравни и наследноправни хтрохтаси y дој области. Према члану 135, заоставштина умрлог лица прелази по сшхи закона на његове наследнике y тренутку његове смрти и то самом чињеницом смртп, Према томе y нашем наследном праву не постоји установа тзв. „лежећег наследства“. У погледу одговорнооти наследника за дугове оставиочеве, y Закону je прописано да она може ићи само до вредности хтримљеног наследства. To не значи да наследници не одговарају и својом жхчнбм лмовином y грапхшама вредности свог наследног дела. Према прописима о санаследницима произилази да они нису прости сувласницч они су заједничари. Отуда ниједан наследник не може располагати својим делом пре деобе наследства. Тек деобом која има транслативно дејство ттрекида ce заједница и црелази својпна на појединим деловима на одговараЈЈгће наследнике.