Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

471

y оквиру одредаба које регулишу законско наслеђивање, истичу ce оне из чл. 37 и чл. 38 Закона којима су уведене y наше право две кове установе. Чланом 37 Закона дато je право потомку оставиочевом који je живео заједно са њим, и својим радом, зарадом и другјм начинима помагао му y привређивању, да захтева да му ce из заоставштине издвоји део који одговара његовом доприносу У повећашу вредности оставиочеве имовине. Тако издвојени део не спада y заоставштину, те ce не узима y рачун при израчунавању нужног дела, ниги ce урачунава наследнику y његов наследни део. Ова установа која има неке сличнооти са установом француског права „salaire différé” има своје оправдање y начелу по коме овако има право на плодове свога рада (слична идеја застушвена je и код установе брачне тековине из чл. 10 Основног закона о браку). Чланом 38 Закона регулисано je да потомцима и надживелом брачном другу са којима je оставилац живео y истом домаћинству, припадају предметп домаћинства који служе за задовољење њихових свакодневних потреба али не и они који су знатније вреднооти. Овако издвојенм предмети домаћинства не узимају ce y обзир при израчунавању нужног дела нити ce урачунавају наследнику y његов наследни део. Исто тако веома je значајна и одредба чл. 150 Закона који даје право наследнику који je живео или привређивао са оставиоцем да захтева поједине ствари које би припале y део осталих наследника a да им он вредност тих ствари исплати y новцу. Иако ce y овом члану то изричито не каже, идеја којом je он инспирисан јесте да ce приликом деобе наследства не разбију већ формиране, привредне јеДlгнице (занатске радње, пољопривредно газдинство, лекарске ординације и сл.). Поред разраде појединих наследноправних установа, y објашњеетма je указано на неке карактериегике технике и друге срољне одлике Закона о наслеђивању. Пре свега, поред материјалноправних одредаба, Закон садржи и процесноправне. По М'Шљењу аутора објашњења законодавац јз тако постудио из два разлога: да би концентрмсао све одредбе о наслеђивању на једно место што je несумњиво од знатне користи a такође и стога што још увек немамо прописе о поступцима ни парничном ни ванпарничном. Једна од значајних карактериотика Закона јесте његова краткоћа. Читава материја (без процесних одредаба) регулисана je y 160 чланова док њихов број y другим законодавствима иде иа више стотина. Ово својство Закона намеће понекад потребу комбиновања више чланова за решење неког питања. Краткоћа и сажетост ггекста постигнута je издашном употребом директива и стандарда. Насупрот казуистичкој техници која долази од тога да закон може све да предвиди, наш законодавац je, дајући гипку директиву судији, омогућио да донесе одлуку која ће y конкретном случају бити најцелисходнија, потстичући на тај начин стваралачку улогу суда. Но, то не значи да y Закону нема и одређених и прецизних правила тамо где je законодавац сматрао да je то дотребно. Али и поред крткоће, y Закону су понегде веома детаљно и широко регулисана питања за која je законодавац нарочито желео -да избегне нејасност као и да окемогући спорове. Услед тога ce Закон понекад упушта y објашљавања која ce приближују коментару. Дал>а одлика Закона јесте да je он приступачан и неправницима јер je писан једноставним и разумљивим језиком a употреба стручних термина избегнута je увек када je то било могуће без опасности по јасноћу текста. Увођењем наслова за сваки законски члан. постигнудо je јасно истицање основне идеје одговарајућег члана. У Закону je такође до-