Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИ J А

327

бјект социјалистичке - својине код нас. Но само у оној мери у којој као претставник друштва присваја објекте социјалистичке својине. Међутим, поред ње и остали правый претставници ужих и ширих колектива присвајају те објекте, и то почев од деривата државе: република, срезова и уопште комуналних заједница па до привредних организација свих врста. Субјекти социјалистичке својине су дакле држава и друге јавноправне организације изведене из државе као и социјалистичке привредне организације“ (Гамсов реферат за I Конгрес правника, стр. 3 —4). Сада je ваљда довољно сваком читаоцу да упореди оно што Гаме сада тврди и обо што сам цитирао из његовог реферата па да види ко je у праву и ко произвольно цитира текстове. Гаме каже да ja не дајем појам присвајања, а мало даље противно овоме наводи неке од мојих појмова које сам ицак дао и каже да je моја „велика грешка“ што сам у присвајање унео и елемент „природне условљености“. Што се тиче тврдње да нисам дао појам присвајања, мислим да je њу већ одмах демантовао и сам Гаме, иако додуше ja не волим да дајем дефиниције. А што се тиче ове наводне „велике грешке“, мислим да Гаме тиме негира природну условљеност процеса друштвеног присвајања па дакле й деловање природних фактора на характер и облике друштвених односа на разним степенима развоја друштва што je, бар за мене, научно несумњиво утврђено. Гаме каже да ja „алудирам“ на одумирање сврјине. Међутим, ja сам врло опширно побијао схватагьа о одумирању својине као друштвено-економског однЬса уопште па и код нас, нашта се овога пута нема потребе понова оевртати. Гаме каже да ja механички схватам Маркса и приписујем му оно што je Стаљин рекао —■ постојање три облика, експлоататорске својине: робовласничке, феудалне и капиталйстичке. Међутим у мом стварном тексту (Анали, бр. 3 из 1955, стр. 312—13) стрји нешто сасвим друго из чега Гаме изводи закључак који никако не може да следује, У шта се свако лако може уверити те овде немам потребе да поново репродукујем тај текст. Гаме ми замера због мог навода о „економским овлашћењима“ субјеката наше социјалистичке својине јер за њега „као правника овај појам не постоји“. Гаме „не разуме“ моју реченицу у којој се каже да je наше социјалистичко предузеће „не само део целине, већ и део целине“. Гаме и сада понавља и видно подвлачи своје схваташе о томе да се код неких дискутаната са супротним схватањима радило и ради о „на брзину и без научне основаности исконструисаним „теоријама“ којима се оправдавају пролазне пропагандно-полити-' чке поставке“ итд. Иако би нарочито ова задња тврдња Гамсова заслуживала одговарајући одговор, на свему томе и сличноме нећу ce задржавати јер сматрам да то не би водило ничему у овој -дискусији која треба да остане на терену и на висини коју захтева характер дискусије и њеног даљег корисног развоја и која уз то има интереса за часопис и његове читаоце.

Мирко Перовић