Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

331

СУДСКА ПРАКСА

предузећима и радњама да набвљају робу преко накупаца (чл. 62) и казнених мера за обављање трговинске делатности коришћењем накупаца (чл. 93), не прописује никакве друге санкције у погледу имовинскоправних односа насталих из такве радње, али овај пропуст Уредбе да предвидя и правке последице у односу на тако склошьене уговоре у овом случају није спречио да се уговор огласи ништавим. По нашем мишљењу, прво становиште je правно потпуно исправно, у складу са новим привредним системой и сагласно са постојећим прописима и важећим правним правилима, те све уговоре склошьене у цшьу обављања послова који су забрањени треба огласити ништавим, без обзира што таква последица није и у прописима изрично предвиђена. Наиме, у теорији имовинског права неподељено je мишљење да пуноважни могу бити само они правки послови који испуњују све законом прописане услове, док су ништави и не производе никакво правно дејство послови који, иако испуњавају све битне услове за постојаше правног посла уопште, као и правног посла одређене врете, почивају на повредама услова које je закон у општем интересу с обзиром на јавни поредак поставио. Овде долази до изражаја опште правно правило да су забрашени правки послови којима би се ишло на измену онога што je у интересу јавног поретка прописано, те су и уговори е таквим пословима без правног дејства. У нашем случају, како je напред изнето, законска формулација којом се забрањују сви наведени послови, скоро je йдентична. Свака радња, па и уговори којима би се ишло на обилажење или изигравање тих забр’ана, недопуштени су, а уговори о купопродаји, којом ce врши верижна трговина, несужњиво имају ту сврху. Уколико би се таквим уговорима признала правка вал>аност, очигледно би се изиграла забрана те трговине, изречена у општем интересу и у цилзу одржавања реда на тржишту и учвршћеша његове стабилности, као једног од услова за правилан развој новог привредног система. У томе случају забранено пословање добило би правни основ и у крајшој линији обишао би се циљ ових јавноправних прописа да се онемогући трговинска делатност која je противна нашем привредном систему и принципима социјалистичке размене добара. Судство, а у првом реду привредни судови, као део механизма социјалистичкоlг друштвеног уређења, мора обезбедити правилан развитак економских односа у складу са позитивним прописима. То ће се постићи ако се путем судских одлука пружи правна заштита само оним пословима привредних организација, склопљеним у оквиру њихових законом прописаних функција, јер су оне колективи којима je поверено вршење одређених задатака и сви послови заснованина повреди прописа којима се одређују њихова права и дужности, штетни су по постојећи привредни поредак и као такви недопуштени, па не могу уживати правку заштиту. Према томе, казнене мере нису ј едина средства за одржавање пословне дисциплине