Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

332

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

привредних организација, већ њихово огрешење о прописе мора повлачити све правке последице, па и ништавост тако склопљених правних послова. Поништењу оваквих уговора, по нашем мишљењу, не стоји на путу ни бојазан да he тиме бити повређен интерес стране која je ca добром вером ушяа у тај посао, јер у оваквом случају нема невине стране, пошто су с обзиром на јавноправни характер горњих одредаба, обе морале знати да ступа ју у однос који je законом забрањен, па стога и ризик из тога посла морају подједнако сносити. Ни сигурност правног саобраћаја у овоме случају не долази у питагье, пошто се из вршења забрањених радњи не може очекивати никаква правка заштита, па ни одржавање тако склопљеног уговорног односа. Најзад, у судској пракси примена становишта да су ови уговори ваљани, могла би довести до апсурдне ситуације да странка која je судском одлуком принуђена да изврши недопуштени посао, буде подвргнута одговорности што je тај посао извршила и према њој буду примешене казнене мере исто као да je тај посао обавила по гопственој одлуци. Евенутална теза да je привредпи преступ извршен још приликом склапања уговора неодржива je, jep je казнена санкција предвиђена само за извршење таквог посла, као што je случај и код кривичних дела, па je ништавост уговора баш мера за спречаваше да се забрањени послови (као и забрањена дела) остваре. Са ових разлога сматрамо да су судови, који су у првом реду дужни да воде рачуна о општим интересима, те обавез.ни да пазе да прописи донети ради њихове заштите буду поштовани при склапању правних послова, уколико установе да су притом односни прописи повређени и закључен забрањени посао, по службеној дужности обавезни да такав правни посао огласе ништавим и без правног дејства, иако таква санкција није и изречно прописана.

Миодраг ПетковиН

МИНИМУМ ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ПОСЕДА ОДРЕЂЕН ПРOПИСИМА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ЕКВИВАЛЕНТНОСТ У ТЕРЕТНИМ УГОВОРИМА

Тужилац je пре рата био продао туженоме своју њиву звану „Трнава“, а пошто je тиме противно закону био окрњен минимум земљорадничког поседа, они су симулирали размену тужиочеве н>иве зване „Трнава“ за њиву туженота зваяу „Пресип“. После рата продавац яекретнине „Трнава“ обратно се суду са захтевом да се раокине уговор о купопродаји и ствар врати у пређшпње статье, найме, да он врати куповну цену, а купац да му врати његову њиву.