Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

334

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

десет оваца, пет свиња, пет коза, мотика, секира, будак, коса и толико храйе, колико je за гьега, породицу и стоку потребно до нове хране. Поред тога на сваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не, ако joj je само славно заиимање земљоделство, живела она у селу или вароши, пет дана земље, рачунајући дан 1.600 кв. хвата, била земља чиста, под тором, воћем или виноградом, заједно са необратим њеним плодом. Исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана opama.“ „... Имање овде побројано не може ни сам - земльоделац продати или ма којим начином отуђити.“ Према Правилима Министра Правде од 4 фебруара 1874, №. 354 о извршењу наведеног ззконског прописа: „реч ова „побројаио“ односи се само на пет дана орања и кућу с плацем до једног дана орања.“ Из наведених законоких одредаба произилази да земљорадник није могао да отуђи извесне непокретности које су чиниле тзв. минимум земльорадничкот поседа, да je такав правши посао нинггав. Поставља се питање какав став према њима треба имати данас. По мишљењу Суда за њихово поииштење није довол,на сама чињеница да je био окрњен установљени минимум земљорадничког поседа, већ се мора узети у обзир и „овдагшье и садаппье стагье купца као земљорадника, тј. да ли он има несразмерно више земље но што je потребно за радну снагу и егзистенцију његове породице, па то и у односу на тужиоца.“ Став Врховног суда HP Србије о рушљивости ових правних послова данас, може да се прихвати као ново нравно схватање наше нове државе эасновано на принципима новог државног и друштвеног уређеша. Али то не значи да су ругшьиви или ништави и правни послови о отуђењу непокретности земљорадника који су заюьучени после ослобођења или се закључују данас, а којима би се кршио известан обим земљорадничког поседа, јер су, према Закону о яеважности правних прописа од 1946, предратни прописи о минимуму земльорадничког поседа изгубили правку снагу, а за новим прописима такве врете нема потребе. Правац развилка нашег друштва супротан -je правду развиткаЈнаше юредратне државе. Наше друштво има за циљ да створи крупна газдинства на социјалистичким принцигшма, а не да конзервира ситан земљораднички посед. 2. Идеја еквивалентности у теретним уговорхииа. Ову идеју Врховни суд HP Србије сматра правном претпоставком у правном случају који разматрамо. Али чини нам се да би ставу Суда по овом питаььу требало дати принцшшјелан значај и шири домашај и идеју еквивалентности сматрати правном претпоставком у теретним уговорима уопште. Јер, при теретном уговарању, правило je да се узајамна давања и примања странака заснивају на објективној сразмери између добара у моменту закључења уговора, да се странке ,држе цене каја влада иа тржишту добара. У циљу обезбеђења идеје еквивалентности у конкретном случају, Суд указује на промегьеност прилика и неоснованост изједначавања вредности садашшег и бившег