Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

динара у недостатку позитивнопранних прописа који би ово питаше регулисали. Постоји, истина. Закон о регулисању ттредратних обавеза од 1946, али се он одно си само на обавезе које су засноване пре рата a које тек сада треба изврпшти. У овом нравном случају ствар стоји друкчије. Странке су пре рата и засновале и извршиле своје утоворне обавезе тако да се поменути закон не може ирименити. Врховни суд HP Србије сматра да идеја еквивалентности треба да се очува на тај начин ыгго ће продавац, полазећи од претпоставке да je примио стварну прометну вредност непокретности у дикарима бивше Јушославије, вратити купцу, ако уговор о купопродаји буде понипгген, новчану суму у дикарима ФНРЈ равну прометној вредности спорне непокретности данас. Идеја еквивалентности могла би да се оствари и на други начин: анализом куповне моћи предратнот и садашњег новца и утврђивањем суме која би имала да се врати као еквиваленат примљеној сумм. Ови начини остваривања идеје еквивалентности се разликују међу собом. Начин успостављања идеје еквивалентности који предлаже Врховни суд je прихватљивији. Он je приступачан, једноставан и нравно дозвољен. Други начин je тежи и компликованији, јер захтева враћање у прошлост и преношење у онданпье прилике, а можда и нравно неоправдан.

Др. Живомюр Ђорђевић

НЕКА ПИТАЊА О ПОЈМУ КОРИСТИ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

У једној досад необјављеној одлуци Врховног суда HP Србије К.ж. 916/55 од 22 јула 1955 наводи се да се под појмом користи кривичног дела злоупотребе службеног по ложа ja или овлашћења из чл. 314 Кривичног законика подразумева „свака корист, а не само имовинска, јер закон ту корист и не ограничава само на имовинску”. Како у нашем Кривичном законику осим овога дела постоје још и кривична дела из чл. 156, ст. 2, 296, 315, 324, 325 и 326, која такође садрже израз „корист” и како се законодавац није изрично изјаснио шта сматра под овим изразом, то се поводом поменутог схватања Врховног суда поставља пре свега питање: шта се подразумева као корист у смислу наведених дела и шта je то „свака корист”. А затим, како и на основу чега се одређује појам користи код ових дела. 1. У одговору на ова питања може се навести да се појам користи у теорији различите дефинише, али се углавном као корист у кривичноправном смислу може да означи сваки повољнији положај или стање једног лица, било имовинске и уопште материјалне или идеалне природе.(l)

(1) Schönke-Sehröder: Strafgesetzbuch, Kommentar, 7, Aufl. MünchenBerlin, 1954, S. 750, као корист сматрају еваки повољнији положај личних

335

СУДСКА ПРАКСА