Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

да се закључи да се под појмом користи код ових дела подразумева не само' корист имовинске, већ уопште материјалне или нематеријалне природе, кад се у самом закону израз корист не ограничава само на имовинску корист, као што je то случај код других кривичних дела, као например, из чл. 217, ст. 2, 229, ст. 2, 233, 260 и др., код којих се услед тога не може ни поставили питагье о некој друтој врсти користи. Из овога се даље види да се под „сваком користи” код ових дела подразумевају поменуте врете користи. 2. Са одређивањем појединих врста користи које овај појаш обухвата, није још све решено. Даље ce поставља питање на основу чега се нешто сматра као . корист код наведених кривичних дела, односно који je критеријум за ово, како би се знало кад постоји корист у смислу ових дела. Према субјективном схватању, односно „владајућем учењу” (2) које појам користи схвата чисто субъективно, постојање користи ce цени по томе да ли једно лице у питагьу ову oceha као извесно побољшање. Међутим, по объективном схватагьу које овај појам одређује чисто объективно, за постојање користи се тражи да je положај некога лица по објективној оцени побољшан. Као и обично, тако су и овде разлике у погледу полазних тачака са којих се посматра један проблем, довеле до извесних разлика у његовом схватагьу. Тако се према субјективном схватању као корист означава не само имовинска или која друга врста користи, већ и пролазна уживања, чулне насладе и уопште све што за задоПрегледом садржине напред поменутих кривичних дела може вољење сујете, частољубља и др. може да служи.(З) Међутим, по објективном схватању као корист се сматра само ~објективно мерљиво побољшање правног или економског положаја” (4), односно „свако имовинско увећање како у правном тако и еконОмском смислу” (5). Како су поменута схватања различите природе те доводе до различитих резултата, што je од значаја за саму квалификацију криО вичних дела, настаје проблем по коме се погледу треба да одреди појам користи.

односа; a R. Frank: Das Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich. 16. Aufl., Tübingen, 1925. S. 123, сваки повољнији положај односа без ограниченна на имовинску корист. Међутим, Др. Т. Живановић; Основи Кривичног права. Посебни део, II књ., св. 3, Београд, 1939, с. 45, не дефинише подам користи, али код кривичног дела подмићивања наводи, да je без знача]а да ли je корист имовинске и уопште матери јалне или идеалне природе.

(2) О овоме видети Н. Frank: S. 123.

V-/ ондьш iv. a. laïui. _ , ». (3) Тако Meves: Verbrechen und Vergehen im Amte, in Fr. Holtzendorffs Handbuch des deutschen Strafrechts, Berlin, 1874, 111 B. S. 964: A. Simonson. Der Begriff des ~Vortheils” und seine Stellung in Deutschen Strafrehte, Берлин, 1889, S. 6 —7, 83 —95. Слично Fr. von Liszt: Lehrbuch des Deutschen Strafrechts. 24. Aufl. Berlin, 1922. S. 600, n. 11.

(4) R. Frank, S. 123. „ „ TT (5) K. Binding; Lehrbuch des Gemeinen Deutschen Strafrechts, В. T. li, 2, Leipzig, 1905, S. 720, 869.

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА