Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

337

Ако би се овај појам одредио према субјективном схватању, онда би се доследно овоме као корист у смислу наведених дела, перед користи материјалне и идеалне природе, могла да сматрају још и пролазна уживања, чулне насладе и уопште све што за задовољензе сујете, частољубља и др. може да служи. Овакво схватање не би могло да се усвоји из више разлога. Пре свега, широко постављање појма користи довело би до великог проширеша бића свих кривичних дела ко ja исти садрже. Сем тога, ово не би било у складу са њиховом материјалном садржином, што се најбоље може да види код кривичних дела подмићивања. А затйм, ако би се корист схватила у субъективном смислу, унела би се извесна неодређеност и произвољност у одређивању појединих кривичних дела, што не би требало да буде. Међутим, ако би се с друге стране појам користи ценио у объективном смислу, онда би он већином био ограничен на имовинску корист, што би опет довело до знатног сужавања бића појединих кривичних дела, а нарочито кривичних дела злоупотребе службеног положаја, што такође не би одговарало њиховој садржини, нити реалном стану ствари. Према овоме, ако се ма које од постојећих схватања доследно примени, може да дође до оправданих приговора. Кад тако стоји ствар, онда се појам користи не може да реши једноставно и на тај начин што би се прихватило једно од два супротна схватанза пре пего што се изврши оцена саме садржине појединих кривичних дела у вези са овим појмом и одреди које схватанзе најбоље одговара. А да се ово постигне има да се обаве потребна испитиваньа. 3. Испитијући појам користи код кривичног дела примања мита из чл. 325 Кривичног закноика у вези са садржином овога дела, долази се до закључка, да корист овде означава у неком смислу извесну накнаду или награду за извршензе једне службене радње (6), пошто се поменуто дело састоји у захтевању или примању поклона или какве друге користи од стране службеног лица, да у кругу свог службеног овлашћења изврши или неизврши извесну службену радњу. Ово може лепо да се види из саме формулације кривичног дела примања мита из чл. 325 Кривичног законика где се наводи: „Службено лице које захтева или прими поклон или какву другу корист ... да ... изврши ... или да не изврши службену радњу ....“ Сама реч да о томе јасно сведочи. Према овоме, као корист у смислу кривичног дела примања мита може да се сматра оно што претставља извесну накнаду или награду за вршеше или невршење извесне службене радње. Поменута се корист, како од стране самог даваоца тако и од стране слу-

(6) Др. Јанко Таховић; Кривично право, посебни део, Београд, 1953, с. 474; Др. Тома Живановић, с, 16: R. Garraud: Traité théorique et pratique du droit pénal trançais, Paris, 1922, T. IV, p. 387, 397.