Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

338

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жбеног лица као примаоца, сматра као неки еквиваленат, као нека узајамна услуга за извесну одређену делатност службеног лица (7). Притом између такве услуге и користи не мора да постоји сразмерност (8), јер би захтев за овом водио до рестриктивног тумачења čaмбга дела. На основу овога, све оно што по себи не претставл.а такву накпаду (еквивалент), не би могло да се означи као корист у смислу овога дела. Тако, например, давање уобичајене напојнице разносачу поште, кондуктеру воза или трамваја, затим чашћавање чашом некога пића или цигаретом и томе слично, не може да се сматра као таква корист (9). Слично рвоме, овде као корист не би могло да се сматра задовољавање ма какве жеље, као например, жеље за личном осветом, стварање или повећавање наклоности код неког лица или задовољавање какве жудње или страсти (10). Све обо указу] е да се корист код кривичыог дела примања мята цени утлавном према објективном а не према субјективном схватању. Услед овога се у теорији од стране извесних аутора и захтева корист имовинске или уопште материјалне природе за постојање кривичног дела примања мига. Као корист код овога дела се сматра само оно што има извесну реалну вредност за свакога (11). Задоволзење сујете, частољубља, неке страсти или жудње, очевидно нема такве вредности, па се зато и не сматра као корист у смислу овога дела. О појму користи код кривичног дела давања мита из чл. 326 и противзаконитог посредовања из чл. 324 Кривичног законика неће се на овом месту посебно расправљати с обзиром да ова дела имају материјалне сличности са кривичним делом прммања мита, па им je услед тога и сам појам користи сличан. 4. Оцењујући појам користи код кривичног дела злоупотребе службеног положаја или овлашћења из чл. 314 Кривичног законика у наведеном смислу, од значаја je да код овог дела службено лице само, без удела друге стране као код кривичног дела прпмања мита, искоришћава свој службени положај или овлашћење, прекорачујс границе службеног овлашћења или не извршује службену дужност у намери да прибави за себе или друтога какву корист или да яанесе другоме какву штету. Према овоме између користи и служоене радње овде нема оног односа накнаде односно узајамне услуге, који постоји код кривичних дела подмићивања, нити се добијена корист од стране самог учиниоца или оштећеника сматра као неки екви-

(7) Birkmeyer: Bestechung, im vergleichende Darstellung des deutschen und Ausländischen Strafrechts, Berlin, 1906, Bes. T. IX, S; 333; D - Alkalay, Active und passive Bestechung, Inaug. diss. Pressburg, 1889, S.. 39.

(8) Др. Т. Живановмћ, с. 17. (9) Birkmeyer, S. 332 —334 и D. Alkalay, S. 39

(10) Таховић, c. 474. _. . (11) Take: D. Alkalay, S. 42 и Gnltdammer: Die Materialien zum Stratgesetzbuche für die Preussischen Staaten, Berlin, 1852, T. 11, S. 671.