Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

340

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

5. Одређивање појма користи код кривичног дела повреде тайности писама из чл. 156, ст. 2, лажног претстављања- из чл. 296 и кршења закона од стране судије.из чл. 315 Кривичног законика, на овом месту неће се посебно обавити с обзиром да ова дела имају извесне материјалне сличности са кривичним делом злоупотребе службеног положаја из чл. 314 (нарочито дела из чл. 156 и 315), па им je отуда и сам појам користи сличая. 6. На основу обављеног испитивааа може да се закључи, да je за одену појма користи код кривичних дела; противзаконитог посредовања из чл. 324, примања мита из чл. 325 и давања мита из чл. 326 претежније објективно схватање од субјективног, па се постојање користи код ових дела углавном цени према објективном: критеријуму. Међутим, код кривичних дела: повреде тајности писама из чл. 156, ст. 2, лажног претстављања из чл. 296, злоупотребе службеног положаја или овлашћења из чл. 314 и кршења закона, од стране судије из чл. 315, поред објективног мерила као основног, долази до израза и субјективно схватање, па се постојање користи код ових дела цени како према једном тако и према другом критеријуму. Према овоме у нашем кривичном праву појам користи код појединих кривичних дела се одређује према једној мешовитој, објективно-субјективној методи, с обзиром на садржину самих дела. Овде можда лежи један од разлога што ce Кривични законик није изрично изјаснио о појму користи, већ je ово питање препустио теорији и пракси.

Милош Радовановић