Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Douis Milliot: INTRODUCTION À V ÉTUDE DU .DROIT MUSULMAN. Paris, 1953, XII + 822 ipp. Професор Мијо обављао je дуто времена наставничку дужност, најпре на Правном факултету у Алжиру, а затим на Правном факултету у Паризу. Он спада међу најбоље познаваоце обичајног права народа Северне Африке, а посебно шеријатског права. Објавио je досада низ радова из ове области. Најважније и најзначајније његово дело je свакако Увод у узучавање муслиманског права. То je плод дугог и савесног рада у коме писац изучава изворе и начин изграђивања шеријатског правног система и оцртава поједине правне установе у њиховом истсриском развоју. Том приликом истине чињеницу да у шеријатском правном систему има елемената обичајног права народа ко je су Арапи покорили, a такође и елемената римског, визаытиског, јеврејског и персиског права. Поред тога подвлачи да je шеријатско право постепено еволуирало током времена услед измењених друштвених услова. Тако су извесне установе остале без примене, неке су опет мењале своју садржину, а понекад су се стварале и нове установе. У томе погледу нарочиту улогу играло je обичајно право (Урф), судска пракса (амал), наредбе и одлуке владара (канун). На тај су начин током времена добиле санкцију чак и такве установе које су у супротности и са словом и са духом основних извора (Курана и сунета). Ту, например, спада усвојење које Куран изрично забранује, a које се ипак практикује у обичајном праву разних исламских народа. Ту долази такође узимање интереса на позајмљени новац. Куран додуше забрањује узимање интереса, али се у животу узимање интереса врши заобилазним путем и то најчбшће помоћу залоге где се заложном повериоцу признаје да се може користити плодовима заложеног добра (рехн = подлог), Писац излаже и характеристике појединих установа, а понекад подвлачи и разлике које постоје између ехватааа римског и француског права са једне стране и шеријатског права са друге стране. Овом приликом навешћемо; неколико карактеристика које писац у овом свом делу наводи. Говорећи о брачном праву, он истйче да се мужу признаје власт у браку али да брак по прописима шеријата не утиче на пословну способност удате жене. Жена може својом имовином слободно располагати без дозволе свога мужа. По шеријатском наследном праву сви законски наследници спадају у нужне наследнике. Оставилац може располагати путем тестамента само једном трећином своје заоставштине, али ту трећину не може заве-