Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штати у корист законских ,наследника. Не може се дакле наслеђивати истовремено по закону и по тестаменту. Својина je и по шеријатском праву апсолутно право. Власник може слободно располагали својим добрима. То иде дотле да се власнику признаје право да може посебно отуђивати објекте који ce налазе на његовом земљишту (зграде и насади). Ту не важи дакле начело „superficies solo cedit”. Поред тога, власник може продати ваздушни претор или део ваздушног простора изнад свога земзьишта (хава). Тако je у пракси настала посебна врста уговора „хулу ал’ мифтах”, уговор о кључу. На основу тога уговора власник може продати, например, хаву, ваздушни простор, једне собе, магазе, стана. Иако je својина апсолутно право, власник ипак не може употребљавати то своје право на штету друтог. Дозволено je вршење права али није злоупотреба права. Није дакле никоме дозволено да врши своје право на начин да другоме штету причини. Није дозволено штету чинити ни штету узвраћати штетом. У облигационом праву интересантан je уговор „беј бил-вефа“. То je нарочити уговор о заснивагьу неке врсте хипотеке. Шеријатско право не познаје хипотеку у класичном смислу. Поверилац може да обезбеди своје потраживање на оенвоу уговора којим дужник продаје своје непокретно добро позерисцу с тим што дужник на томе добру остаје као закупац. Дужник као закупад дужан je да повериоцу плаћа утоворену закупнину, а поверилац je дужан да дужнику врати добро када му овај дут исплати. И на овај се начин заобилазним путем изигравају прописи о забрани узимања интереса. У шеријатском кривичном праву не постоји систем кумулашце казне. За једно кривично дело може се изрећи само једна казна. Од тога се начела отступило у многим државама, например, у Турској. Судство je једноставно организовано, Постоје по правилу само кадијски судови. Ту суди судија појединац (кадија). Ту су судови по правилу надлежни за све спорове грађанске и кривичне. Кадија суди у првом и последнем степену. Против ньегове одлуке може се тражити обнова поступка и уложити жалба владару као врховном судији. Нема дакле степеновања судова ни колегијалних судова. Кадија додуше може сазвати савет (шура), али овај савет не одлучује него даје само мишљење које кадија не мора уважити. Професор Мијо поставла и излаже проблеме врло јасно, оцртава рељефно поједине правке установе и поткрепљује своје заклучке најпознатијим изворима. Из његова се излагања види да je не само одличан познавалац шеријатског права и правних обичаја, него и одличан познавалац класичног арапског језика. Ово његово дело je драгоцен прилог за упознаванье шеријатског права, његова развоја и његових начела и установа.

М. Беговић