Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

налног дохотка. С друге стране, комунистички поредак омогућава много правичнију расподелу, али не постиже онакву продуктивное! рада као капитализам, а поред тога даје државним органима врло велика овлашћења, Зато се најозбиљније поставља питање да ли се може наћи један такав систем који he у себи сјединити правичну расподелу националног дохотка са већом продуктивношћу рада у производили материјалних добара и са поштовањем индизидуалних слобода и права личности од стране јавних власти. Проф. Лаверњ je уверен да се то може постићи једино кроз задружни социјализам. У првом делу ове књиге говори се о резултатима које су досад постигле задружне организације и истовремено се излажу главни принципи на којима су оне основане и на којима послују. Овде се третирају две основне категорије задружних организација, и то потрошачке или продајне задруге и задружне организације које ce описују под именом „кооперативна режија“ Q a régie coopérative)Излагања о потрошачким задрутама аутор започиње приказивањем и објашњавањем четири чувена правила Рочдилских пионира, наглашавајући да она у потуности одговарају принципима социјализма. У вези с тим износе се резултати ко je су ове задруге постигле у разним европским земљама. Нарочито подробно je описана моћна задружна организадија потрошача у Шведској, која je развила још и огромну сопствену производњу низа артикала широке потрошње. Скоро 50% од све робе продате 1954 од стране филијала Задружног савеза Шведске потиче од његове сопствене продукције, тако да ова организација спада у највећа и најважнија индустриска предузећа у овој земљи. Треба напоменути да су излагања аутора о потрошачким задругама, као уосталом и о другим облицима задружних организација, само нека врста извода из његових много обимнијих дела издатих раније (Le régime coopératif, Paris, 1908; Les coopératives de consommation en France, Paris, -1923; L’ ordre coopératif, Paris, 1926; La révolution coopératve ou le socialisme de V Occident, Paris, 1949, итд.). Аутор сувише прецењује важност и успехе потрошачких задруга. Упркос Томе што могу постићи до извесне. мере сш-шење цена артикала широке потрошње и упркос томе што су у неким земљама оствариле значајне резултате у произведши, потрошачке задруге су далеко од тога да одиграју неку одлучујућу улогу у развитку друштва, a најмање да могу довести до једне „праве револуције не само економске већ и друштвене” (ст. 20). Много су интересантнија излагања у вези са организадијама које аутор назива кооперативним режијама. Овим задружним облицима он посвећује велику пажњу и у њих полаже највеће наде. Чланови оваквих задружних организама су најчешће разна тела и установе јавноправног характера, мада то могу бити и појединци, и њихове битце одлике су следеће: (1) Овакви организми оснивају се