Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

369

има велика природна богатства и стару културу. Народ те лепе и велике земље тек je сада изашао из вековне колонијалне потчињености и он je жељан напретка и бољег живота. Индонезија je данас велика потенцијална друштвена снага и Господин Сукарно je чврсто решен да ту снагу развија истовремено у правцу интернационалне солидарности. Он у својим наведеним начелима прихвата и за себе као руководно начело Гандијеву мисао када каже: „Треба знати да je наша Индонезија само мали део света и то треба запамтити. Ганди je рекао; „ja сам националиста али мој национализам je човечанство“. Па даље наставља Господин др. Сукарно: „Ми треба да тежимо уједињењу и братству целога света“. „Ове идеје поново се јављају у наведеном делу кад je реч о слободи. Нарочито ваља истаћи да их Господин др. Сукарно успешно спроводи као практичан политичар. Дубоко смо уверени да његови напори на изграђивању слободе не служе само слободи индонежанског народа, него целог човечанства, а првенствено слободи још заосталих и привредно неразвијених народа. „У списима Господина др. Сукарна • —• у његовим говорима и чланцима не само што се огледа јака ерудиција, већ и оригиналност идеја, које he у догледној будућности ући у оквир историје политичких доктрина. Не упуштајући ce y његову интересантну анализу о капитализму и империализму, и не задржавајући се на његовим запажањима о борби за колоније у савременој етапи, из његових се радова може извести неколико општих закључака. Тако видимо да млада Република, на чијем се челу он налази, треба да буде оличење демократски уређеног друштва. Он je пошао од начела да то друштво претставља једну целину, чији дух и чију структуру претходно треба добро схватити и објаснити. Исто тако он увиђа потребу за продирањем тога духа у разне установе, у законодавство и у обичаје. Најзад, из његових списа јасно се испољава мисао да није добра сама највиша цивилизација без везе са народом, без дизања најширих народних слојева, у којима најпре треба тражити највеће таленте који he оригинално народ претставити. Стварањем самосталне цивилизације он сматра да ће највише допринети општој, светској цивилизацији. „Поменимо при крају да идејна и политична делатно.ст Претседника Сукарна на пољу зближавања народа и мирне међународне сарадње води истом циљу коме и наши народи теже у изграђивашу СЕоје боље будућности и у својој непоколебљивој борби за мир и напредак целог човечанства. Додељивањем почасног доктората ЕЬеговој Екселенцији Господину Претседнику Сукарно Универзитет у Београду жели истовремено да изрази дубоке симпатије које ca свим нашим народима гаји према индонежанском народу и ньеговом Претседнику. „Неустрашиви револуционар и борац, један од руководилаца једног великог народа пред којим стоји сјајна будућност у доприносу општој човечанској култури; човек надахнут најплеменитиЈим