Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

392

pa y корист трећег лица, тј. уговора којим се једна уговорна страна ■ —■ промитент обвезује другој страни —■ стипуланту, промисару да ће одређену чинидбу из уговора, напр. исплату извјесне своте новца, предају одређене ствари и сл., извршити трећем лицу кориснику или бенефициару. При томе правый положа] трећег лица, које иначе уопће не учествује у закључивању уговора а често ни не зна за њега, може бити двојак: a) треће лице не стиче уговором никаквЬ право, него само овлаштење да прими чинидбу. Извршење чинидбе трећем лицу може тражити од дужника само, стипулант (тзв. неправи уговор у корист трећег, уговор о испуњењу трећем, Vetrag auf Leistung an Dritte); б) трећи стиче самостално право да непосредко тражи испуњење чинидбе од дужника (црави уговор у корист трећег, Vertrag zugunsten Dritter) (13). Међутим, осим начелног допуштања уговора о доживотном издржавању у корист трећег, закон, не садржи никакве друге прописе којима би био одређен положа] сауговорника и трећег лица. С обзиром на овакво стање, а пошто уговор у коркст трећег као посебни тип уговора није регулисан нашим позитивним правом, може ce ca сигурношћу извести двоструки заклзучак: 1) да je интенција закона да за уговор о доживотном издржавању у корист трећег лица и према томе за правый положа) контрахента и трећег лица треба да важе правила грађанског права о уговору у корист трећег, па могли би рећи, правила која су опћенито прихваћена у модерно) правно) науци о уговору у корист трећег; 2) да су с друге стране прописи закона о насљеђивању о уговору о доживотном издржавагьу примјенљиви и на уговор о доживотном издржавању у корист трећег лица, те да управо због тога законом о насљеђивању ни)е било потребно доносити никаве друге прописе о овом уговору. Што се тиче првог закључка, поставља се за наше прилике одмах питање ко)а су то правка правила грађанског права ко)а би се односила на уговор у корист трећег лица уопће и за ко)а би се према томе могло узети да важе и за уговор о доживотном издржавању у корист трећег лица. Као и стара Југославија, и наша нова држава наслиједила )е различите грађанскоправне системе ко)и су били на снази на разним подручјима државе. Ти се системы углавном базирају на старом Аустриском опћем грађанском законику ко)и je или непосредно био примјењиван на одређеном подручју или je био, и то само дијелом, преузет и адаптиран на другом подручју (Српски грађански законик). Познат je спор о томе да ли je по аустриском грађанском праву (по Опћем грађанском законику прије његових новела) уговор у корист трећег био уопште могућ. Може се рећи да се најприје готово опћенито сматрало да je овакав уговор, с обзиром на пропис § 881 („Изван случајева установљених у закону нико не може за другога обећавати нити обећање прихватити...“), недопустив. Очи-

(13) Krainz: о. с. § 319, I; Klang: о. с. уз § 881, Ш и IV: Tuhr/Siegewart: Allgemeiner Teil des Schweizerischen Obligationenrechts, 2. Halbb. 1944 § 82, I.