Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ОДРИЦАЊУ ОД НАСЛЕДСТВА

401

ДРУЧЈУ јављају. To уједно треба да по мотне изналажењу таквих рјешења која ће, у складу са системом новог Закона о насљеђивању одговарати потребама сгварности те допринијети заштити и осигурању права и интереса странака. Да бисмо што потпуније одговорили овом задатку, наша разматрања концентр ирамо на питаша о појму, садржају и последицама одрицања од насљедства и о формама одрицања од наследства; о поништењу изјаве одрицања од наследства; те о могућностима побијања рјешења о наслеђивању због повреде прописа у погледу облика у коме je одрицање од наследства изражено. 1. Појам, садржај и посљвдице одрицања од насљедства У Закону о наслеђивању нису дефинирани основни наследноправни појмови ни дана објашњења значења употреблении израза (5). Исто тако није поближе одређен појам одрицања од наследства (наслеђа). Изрази, који се употреблавају за означаванье тога појма нису увијек исти, а понекад «и доволно јасни. Тако се у тексту Закона о издању „Служб, листа“ латиницам говори о „одрицашу од наследства“ и „одрицању наследства“ (чл. 136, 138, ст. 1, 139, 140,. 141, 142, 143, 180, ст. 1, 221) те о „одрицању дијела“ који наследнику припада (чл. 221, ст. 3). Међутим, у тексту „Служб, листа ФНРЈ“ у иэдатьу ћирилицом и у оном издању „Архива за правке и друштвене науке” (Београд, 1955) употреблавају се два израза. Једном „одрицање наслеђа“, „одряданье од нзслеђа“ (чл. 136, 139, 140, ст. 1, 141, 142, 143, 145, ст. 2, 180, 221), те посебно „одрицање од наследства “ (у чл. 140, ст. 2). Поставла се питање што означују ови термини. Конкретно да ли ове термине треба схватити у смислу одрицања од права, наследства (наслеђа, наслеђивања) или у смислу одрицања од наследства схваћеног као имовине која на основу наслеђивања прелази на наследнике. Изгледа на први поглед да ово питанье не би било од нарочите теоретске и практичне важности. Међутим, ради се ипак о крупном питању о чијем рјешењу овиси знача) и садржај института одрицаньа, а као последица овога, судбина наследства кога се наследник одрекао. У првом реду потребно je установити што се у нашем Закону о наслеђивању подразумијева под појмом насљедства. Нећемо погријешити кад кажемо да се под наследством има разумеете заоставштина (оставинска имовина) у односу на конкретног наследника (6). Ради се о заоставштини (или шеном дијелу) који припада одређеном насле,цнику. Према члану 2 заоставхптину сачињавају ствари и права умрле особе, које прелазе на шене наслед-

(5) То се може ематрати и извјесним недостатком тим више што je закон понегђе огступио од уобичајене терминологије и промијенио садржај термина који су до сада били у употреби. На тај начин се отварају широке могућноети различите интерпретације што, нарочито у почетној фази примјене новог Закона може представљати и извјесну опасност у погледу правилности пронађених рјешења.

(6) На сличан начин дефинира појам насљедства др. Б. Благојевић: ТХасљедно право ФНРЈ, Београд, 1955, стр. 3.