Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ОДРИЦАВЬУ ОД НАСЛЕДСТВА

415

вашу не би требало уносити наследника који се одрекао наследства у корист одређеног сунаследника. Држимо да je прво становиште иоправније. Управо стога што се код одрицатьа у корист одређенот наследника ради у суштини о примаку а затим уступашу наследства (наслеђене имовине), потребно je да ово уетупање буде видливо у депозитиву рјешења. Треба найме имати у виду да правомочно рјешење о наслеђивању служи финанцијском органу народног одбора котара (среза) као основ за утврђивање пореске обавезе (у омислу чл. 12 Закона о порезу на наследства и порезу на дарове, „Сл. лист ФНРЈ“, бр, 19 од 4 маја 1955). Тако ће у случају одрицања у корист наследника порез на наследство платити наследник који je свој наследии дио уступно, a стјецалац (сунаследник) који je уступлени дио примио, плаћа порез на дарове за онај дио имовине који му je уступлен (чл. 12, ст. 3, наведеног закона). Карактеристично : je да по нашем Закону о наслеђивану ■ не може бити уступања у корист својих потомака односно евентуалних будућих сукцесора наследника који уступа свој дио, ако ове особе нису истовремено и сунаследшщи. Због тога уступање у корист ових особа треба да-буде изражено у форми предвидено ј правил-има грађанског права о склапању двостраних правних послова, а из'ван оставинског поступка. 11. Облици одрицања од насљедства (1) Одрицаше оД наследства по нашем закону може бити дано у писменом или усменом ■ облику, што овиси о врсти одрицаша, Пошло код вас постоје двије врсти одрицаша, и посебан институт уступала наслиједног дијела, то je за валаност изјаве о одрицавьу потребно да буде дана, у одговарајућем облику. (а) За валаност споразума о одрицашу од наследства (по чл. 140, ст. 2) тражи се да буде изражен у писменом облику и на одређени начин, тј, да буде овјерен по суду (чл. 140, ст. 3). Никакав друтн облик овог споразума није допуштен. За ставлаше ван свате овог споразума закон не садржи посебних прописа. Услијед тога важе правка правила грађанског права. Значи да je потребан приставак обију странака, који може бити дан у сваком облику у коме се, по правним правилима грађанског гграва, склапају правии послови, Међутим, оставител. може, и поред постојања споразума о одрицашу својим тестамеятом, наследнику који се одрекао наследства, оставили наследство. Тиме би операзум о сдрицању био- аутоматски ставлен ван снаге. Истина, о наследнику овиси да ли he он наследство примити. Чини нам се да прихват наследства од стране таквог наследника (који се раније споразумюм одрекао наследства) није неопхюдан, будући да и онако останина у часу смрти оставитела прелази на наследника. Доследно томе оматрамо да се не би могло одржата становиште према коме би такав наследник у .сваком случају морао дата позитивну наследничку изјаву, јер да