Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

424

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(1) Према пропиоу чл. 174 у поступку за оставинску расправу примјеl£јују се супсидијарно правила парничног поступка (43). До њихове примјене долази уколико пропиоима Закона о насљеђивању ни je друтчије одређено. Ако у тьему нема прописа или ако су они ней он iy ни или нејаони, тадб се, у питатьу опсега побијања односне одлуке (садржаја захтјева изражевог у правном лијеку) и граница другостепене одлуке, треба придржавати правних правила парничног поступка. Рјешење о насљеђивању, као мериторна сдлука којом се довршава поступав, може се дакле побијати како због повреде материјалног и формалног права, тако и збот тога што je читьенично статье погрешно или непотлуно утврђено. То произлази из чл. 178, који садржи норму према којој суд доноси коначну одлуку (ми ели се рјетпење о насљеђивању), на темељу цјелокупне расправе и доказа к oje je суд провес по властитом нахсђетву и оцјени. Према томе странке моту псбијати одлуку суда у случају кад нису проведеки докази које су оке предложила као и кад ниоу проведеки докази које je биле потребно провести и без приједлога странака, тј_ по службеној дужности. Постоји дакле врло широка мотућност улагатьа правних лијекова. Што се тиче процесних формалитета код улагатьа правних лпјексса такођер нема ограниченна. Против сваке мериторне одлуке оставинског суда допуштена je жалба (чл. 183). Док je у парничном и кривичном поступку подношење правног лијека строго везано за одређене рокове под пријетшом преклузије, у Закону о насљеђивању нема те строгости. Суд je овлаштен да узме у разматратье и ону жалбу која није праводобно поднесена (чл. 184, ст. 2). Потоње само уколико се псбијаним рјешењем не вријеђају права особа, која се темеље на том рјешењу. То значи, да he суд и неблаговремену жалбу морати узети у разматратье те he као претходно питатье ријешити да ли би се укидатьем или преиначењем псбијане одлуке изазвала повреда права ,других особа (44). Тек у негативном случају суд ће моћи узети у разматратье жалбене разлоге и одлучити о захтјеву жалбе и правној ствари. Из изложеног дакле произлази да je правним лијеком могуће нападали и ону одлуку (рјешење о насљеђиватву) која je донесена певредом процесних правила и прописа. Ово нарочито у случају кад се ради о таквој битној повреди поступка, која je опријечила доношење ваљане и законите одлуке. (2) С тим у вези поставља се конкретно питатье да ли се може побијати редовним правним лијекови га оно рјешење о насљеђивању које je донесено на основу наељедничких изјава које сз г дане противно прописима Закона о насљеђивању. Конкретно, има ли Mjeста побијању кг,д би усмена изјава о одрицатьу од наследства била

(43) Примјена правних правила бив. Ванпарничног поступка je искључена. (44) Ово једнако зажи за оставински као првостепенп, тако и за окружни као другостепени суд, уколико се оставински суд не послужи овлаштешем из чл. 184, ст. 1,