Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ОДРИЦАЕЬУ ОД НАСЛЕДСТВА

425

дата на судски записник који je састављен противно начину прооисаном у чл. 180, ст. 1, (без учещЧа суца) или са садржајем који.не одговара прописима чл. 221, ст. 3, односно кад je писмена изјава о одрицашу дана на начин противан пропи'сима чл. 221, ст. 2, 3 и 4. У закону нема изричитог прописа о томе како се имају третирати оне насљедничке изјаве које су дане на начин противан његовим одредбама (чл. 180 односно 221). Закон je найме регулирао само начин и поступай око давања насљедничких изјава,. дакле прописао само потрепштине које се траже за шихову Еальэност. Услијед тога настаје питање да ли се насљедничке изјаве код којих нису иопуњени законски увјети имају сматрати непостојеЧим (ништавим) или рушљивим (побојним). Чини нам се да насљ.едничке изјаве ко je нису дане у предвидено) форми не 5и требало сматрати ништавним и непостојећим, Наиме, у случају кад би се узело да су такве.изјаве ништаве, те да би такви насл>едници мотли дати друге изјаве у ваљаној форами али и са другим садржајем. Чини вам се да то не би било ни оправдано ни сврсисходно, —• уколико би се радило о таквим повредама форме које се моту накяадно уклонит. Уколико би пак међу учеснгщима оставинског поступка дошло до спора о вадьаности оадржаја изјаве из разлога наведених у чл. 141. ст. 2, или којих других разлога, (а не само искључиво због повреде. форме), тада би се тај спор имао ријепгити у паряичи кано je напријед споменуто. Стога држзимо да je концетхција побојиости таквих изјава за прайсу прихватљивија. Досљедно томе кад ce рјешење о насљеђивању заснива на дефектами насљедничким изјавама, ова околност може бити оправдании разлогом за улагање правног лијека против таквог рјешења, како би се тим путем стгријечило да одлука оставинског суда не постане правомочном. Постојање могућности улагакьа жалбе због овог недостатка у поступку, омогуЧује оставинском суду да поводом жалбе сам преиначи своје пријашње рјешење или да га опозове (чл. 184, ст. 1). Могло би се поставит питање да ли je оставински суд у таквом случају овлаштен да сам преиначи, односно опозове побијано рјешгње о насљеђивању, обзирсм да су оспорейим рјешењем о насљеђпзању утврђена права наследника. Држимо да се у овом конкретном случају не ради о повреди права основаних на побијаном рјешењу о насљеђивању, већ заправо о отклањању недостатака. Наиме, у наведеном случају долази у обзир само мотуЧност опозивања одлуке сставинског суда, како би се на тај начин створила могуЧност да се недостачи који постоје у погледу форме и начина у давању насљедничких изјава отклоне и доведу у сутласност са пре: га слета закона, поновним отварањем расправе и уЗимањем ваљаяих насљедничких изјава Код тога сматрамо да се једном дата наследничка изјава (било позитивна или негативна) не може преиначити и измијенити (умјесто позитивне дати негативна и обратно). Имали би се само отклонит недостачи юоди чине изјаву дефектном .