Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

428

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ст. 1, може се извести да друтостепени суд може одлуку оставинског суда преиначити или укинути, као што je може и потврдити С‘дбијајући жалбу. Код тога je окружни као друтостепени суд овлаштен да ствар оцјењује яе само у оквиру жалбених наводя и приједлога, већ и по службгној дужности. Како je речено ово овлаштење припада друтостепеном суду не само у погледу пойреда матери јалноправних или процесних прописа већ и онда кад нађе да je чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено. То произлази из начела официјелиости вођења оставинског поступка које je У закону досљедно проведено (48). Иако за поступање окружное као другостепеног суда важе правна правила парничног поступка (у смислу чл. 174) окружни као друтостепени суд ипак не може, обзиром на природу оставинског поступка, сам провести расправу и непосредно утврђивати чињенично статье онако како je то могуhe у парничном поступку. У поступку расправе заоставштине начело непосредности у извјесној мјери je ограничено на поједине одређене процеоне радње (давање усмених насљедничких изјава, протлашење опоруке. расправл>ање о спору о праву и сл.). Исто тако постоји отступагье од начела усмености, jep je оставински суд дужан узети у сцјену све приједлоге заинтересираних особа који су поднесени било хшемено или усмено (чл. 176, ст. 2), пред тим или којим ,другим котарским судом (чл. 178, ст. 2), Одступање од начела усмености види се таксђер из начина како je регулиран садржај и ток рочишта. Тако се поједине изјаве могу давати без присуства других заинтересираних лица. Исто тако није потребно тражити њихово изјашњавање о изјавама других заинтересираних лица (чл. 220, ст. 4). Из овога изводимо заюьучак да друтостепени суд кад одлучује о жалбама против одлука оставинског суда нема онако широка овлаштења као што их има у парничном поступку. Узрок томе треба тражити како у другачијем карактеру оставхшеког поступка, тако .и могућностима оставинског суда да сам, поводом уложене жалбе лоновно размотри своју одлуку те je у случају из чл. 184, ст_ 1, преиначи или опозове. У томе случају оставински суд ни je дужан да жалбу достави другостепенсм суду на рјешаваше. Према теме у оставинском поступку, иако о томе нема изричитог прописа у закону, искључена je могућност одржаша рочишта пред другостепеним судом. Из чињештце што се оставински псступак у правилу покреће и води по службеној дужности, нарочито кад у заоставштини има непокретне имовине или кад су насљедници тражили расправу оставине (чл. 216', ст. 2), произлази дужност другостепеног суда да увијек, кад одлучује о зкат.би, преиспита да ли су у току оставинског

(48) Одредба чл. 216, ст. 2, о нерасправл.ан.у оставине, кад се она састоји само из покретне имовине, a насљедници нису тражили да се проведе расправа, не мијења ништа на ствари. Кад се ради о оставини која се са•стојн само од покретне имовине, пницијатнва за покретање поступка налази се у рукама наследника. Све дотле док наследниц» тај захтјев не :повуку суд мора поступали по службеној дужности.