Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ, ДУКАЂИНА

429

поступка сва права странке утврђена и осигурана на заюонити начин (чл. 176, ст. 1). Услијед тога мора пазити на то да ли су изјаве страиака, нарочито оне о којима овисй остваренье права дате на, начин прописан законом. У томе последу дру го степени суд има врло широка овлаштења и иије везан жалбеним наводима и приједлозима. Другостепени суд по службеној дужности мора испитати и формалну страну поступка и утврдити да ли су мзјаве страяака, -законе je прописана' одређена форма, дане у тој форми. Он мораувијек оцијенити да ли се и о каквим повредама закона ради, а. нарочито да ли су те повреде од битне важности, због којих можс бити доведена у питање правилност и законитост донесеног рјешен>а о насљеђивању Битне повреде формалист закона до којих jeдошло у току оставиноког поступка пред првостепвнмм оставинским судом, а преко којих je окружки суд, као другостепени прешао, односно није одлучио ни по приједлогу ни по службеној дужности, држимю да могу бити разлогом за поднашање ревизије по чл. 185, ст. 1. Из изложеног закључујемо да другостепени суд једнако као и првостепени суд морају пазити по службеној дужности да изјаве странака буду дате у законитој форми и на прописан начин. Код, тога имамо у виду да се оставински поступай води по службеној дужности не само са сврхом да се што потпуније зашлите и рају права насљедника, већ и стога што заједница, друштво имају оправдан интерес да прелаз права и обавеза умрлих особа на н>ихове насљеднике буде остварен на законити начин.

Ђуро Павић

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА АРБАНАШКО ОБИЧАЈНО ПРАВО

Из рукописна заоставштиие Балтазара Богишића I ’ Знаменита: правый и стар и чар Балтазар Богишић долазећи почетном 1873 у Црну Гору приступи© je прикуџљању правяих обичаја путем једне анкете коју je лично вршио (1). Приликом истраживања правних обичаја он се није ограничио само на Црну Гору већ je истовремено тражио одговоре по истој материји и за Херцеговину и за Северну Арбанију: Сав тај отромни материјал имао je да му послужи приликом параде Имовинског законика. Међутим, из те анкете бројни материјал му je просто наметао једап проблем тесно везая за његсве раније студије о порсдици; то je било гоггање брат-

(1) „Отаџбина“, св. за април 1875, стр. 611 —618: „Богишић о новим законима црногорским“. То je извод из службеног Богишићевог извештаја поднетог како кнезу Николи такой руском министру просвете. Одговоре за Арбанију давао je Марко Миљанов, стр. 617.