Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

430

ства и племена и обичаја у братству и племену. Одатле гьегов даљи рад яа прикупљању новога материјала, проверавагьу већ сакушьеяаг, планови о низу студија о овим проблемима. Тако он добија врло дратоцене потврде и нове подтаке у вези анкете од 1873 од Нићифора Дучкћа, одличнот познаваоца прилика у Црној Гори и Херцеговини. У погледу Арбаније, тачније Северне Арбаније није био исте cpeha. Стога, чим je се 1893 прихватио дужности министра хгравде у Црној Гори, Богишић je покушао да иокористи. свој нови положај и да сакупи нов материјал о обичајном нраву у Северној Арбанији Већ с јесени исте године тражио je, изгледа, од граничних капетана према Арбанији да му щжбаве арбаяашки материјал о обичајнсм праву. Окружни капетан у Подгорици, Јован Лазовић, одговорио му je први већ крајем исте године да се по свои повратку са Цетиња интересовав „има ли печатаног или пиоменог арбанашког закона“ и да je савнао да се закон налази у писменој фсрми код серђеде у Скадру Ибрахим-бега Соколовића. Ипак Лазовићеви покушаји да добије тај писмени текст нису уродили плодом збот граничних немира насталих баш у то време. Стога савет5 г је Б. Богишића да то изведе преко турског дипломатског претставника на Цетињу; уколико пак тај пут не дэдне резултата, Лазсвић je ■сбећавао да he се он ипак постарати да га добави (2). Међутим, яастале су неочекиване тешкоће. Изгледа прво да нико у самој Црној Гори ни je знао нипгга одређено да каже о арбанашком праву, - опецијално Закону Леке Дукађина. Окружни капетая Лазовић јавио се после ,цужег времена (25 јука 1894) тврдећи наново да Лекин Закон постоји у писменој (!) форми при арбанашком старешини, који станује у Скадру и кога Арбаиаси зову серђеде, да je он учинио потребив кораке, али како су се гранични односи помутили између Црне Горе и Турске, иза чега je дошло до затвараша границе, он није успео да оствари Богжпићев захтев. Уз то je скренуо пажвьу своме министру да у Цркој Гори има људи који добро знају тај закон. Осим тога понова je саветовао „... да бисте се Ви обратили за тај закон преко тамошњет турског послакика, и то пријател>скијем начином, и ja држим кад му бисте казали, да га желите дсбити чисто из научне цијел>и, да Ви га би он добавио. А могли би за њем и обратити и преко кога другога у Скајцру, па ако га тијем начином не добавите а Ви ми изволите поново јавити, па hy онда ja покупити и пописати сва правила тога закона која буду знали они који су тому закону у неколико познати.' 1 Боташић je прихватио оба савета. Сматрајући вероватно да са турским послаником на Цетињу може и касније говорити. Богишић je лично пошао најпре у Скадар где je знао, свакако још из Париза, да се налази француски конзул А. Дегран (3). У Скадру je

(2) Писмо Јована Лазовнћа од 21 децембра 1893 у Богишићевом архиву у Цавтату.

(3) Дегран се такође бавио научним радом, вршио je археолошка ископавања, нумизматика je исто тако улазила у круг његовог интересованьа. О томе има доста говора у његовој преписци са Богишићем, в. Богишићев архив XVI, 19 стр. 75—80, 48—9, 81—83, 72—73.