Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЪИНА

441

р.витя (26) Процес поарбанашавања je био посчедица мною дуже акције насељаваша, продирања у форми „пустоиюсне реке“ (Томић) један природан процес сличан оном који je почео са преласком тзв. „влаха“ католика и православаца преко Цетине, Уне и Саве који су довели собом и нов језик и ново писмо (ћирилицу). То су два истоветна прсцеса ко ja су изазвала етничка, па према томе и језичка померана. Ипак племенска структура Северне Арбаније и Црне Горе даје посебан печат арбанашко-српском случају. Зато, не треба искључити мотућност да je овде и село земљорадничко имало још јаке- гентилне трагове. А из истоветне фактичке и ггравне ситуације ових племена под Турцима. повремених и дуготрајнијих савеза њихових било ради одбијања претензија турских санџака било ради заједничког напада или. обратно, одбране (удруживање нејачице с јачицом врши се и у оквиру братства и племена и rpySie племена), орођавања (последила братственичке а каткад и племенске егзогамије) настале су, како je већ више пута речено, претставе о заједничком пореклу, крввом сродству, епонима племена и трупа племена. Појава ко ja редовно прати племе и племенски живот свуда. 111 Сада je потребно осврнути се макар у најкраћим потезима на средину за које je важио Закон Леке Дукађина, да би се разумеле главке установе о којима je реч у рукопису који je о томе Закону за Богишића саставио Ј. Лазсвић по казивању Сокол Баца. Породица, братство, племе. По значају свакако на прво место би дошло братство и племе, ' али рајди прегледности и једноставнијег улажења у племенски живот почећемо са „кућом“, породицом у биолошком смислу (тзв. супружанском породицом) иако je она по реду постанка најмлађа (из братства се издваја задружна кућа а из ове, на крају еволуције, супружанска породица). За арбанашку породицу je карактеристично да она познаје «стовремено неколико породичних облика. Најпре ужу, тзв. инокоштину нашега Богишића, која je ређа, затим ширу (задругу), коју они одређују описно („много чељади у јејцној кући“) и, најзад братство. Шира породица, која je чешћа, броји 35 —40 лица (25 пушака) свега са децом око 60, али их има и о,ц 10 —12, Марко Миљанов сматра да je највише средних по величини, али да велике куће надмашују својим бројем инокосне куће. Уопште редак je случај да неко живи сам; самца сматрају бећарем и неваљалцем.

(26) Богишић није желео да улази у дневну политку. Али када je саставлЈао ове белешке и материјал о племену и братству, догодиле су ce псьнате антисрпске демонстрације 1902 које су га, као и оне из 1895, потстакле да се тим питањем позабави. О томе 'питању оставио je и неке нацрте за један чланак (ту у више наврата говори о себи као Србину католику, о свои српском пореклу, итд., али наглашава и свој јужнословенски став). Његова огорченост на Ватикан дошла je до изражаја и овде. Ипак га je његов патриотизам одвео мало далеко и видео je ствари које не стоје. Бар тако се мени чини. Јовићевићева испитивања Малесије ипак као да Богишићу дају за право.