Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1956, page 524

498

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сац сматра да je применом рачуна вероватноће наянао један чврст ослонац за постављање чигаве скале којом се може мерити корисност. Он покушав а да корисност ослободи индикидуалних осећаша и своди je на објективне квалитете самог добра, сматрајући да кардиналисти имају права једико ако се корисност схвати као објективна особиня неког добра. Ј. Н. Richardson: Wage Policy and a Labour Standard. У поеледшим годинами, проблем висине еадница привлачи све већу пажњу у Великој Британији и другим земљама због ушцаја који надаице имају на инфлацију, на проблеме платног биланса и на вредност ноъца. По теорији слсбодне конкуреяције, ахо наднице порасту, долази до поскупљења тропжова и до опада&а канкурентне способности на ме.ђ ународном тржишту, што довода до опадања извоза и погсршагьа платног биланса У тој ситуацији треба рестриктивним мерама ограничит кредитни волумен у цшьу смањења привредне активности и изазиван>а извесног стелена незапослености. Ова ће оборити наднице, тако да ће производни трошкови опет опасти и цео систем ће на тај начин неново доћи у равнотежу. Међутим, модерна капиталистичка држава обавезала се да одржи пуну запосленост. Раднички синдикати су јаки и бране ниво надница. То je навело неке писце да сматрају да се напустило „златно важење“ и да се прихвата тзв. „радни стандард“. Уместо да се наднице прилагођавају монетарној ситуацији, тражи се да ниво цена и вредност новца иду за надницама. Аутор се у основи не слаже са оваквом поставном јер пуна запосленоет, ма колико важна, не може. бити једини циљ привредне политике. За нормално функциониоање једне привреде потребно je испуыити и друге задатке: треба одржати стабилност цена, сталноет вредности новца и уравногежен платки биланс. Ово je нарочито важно код земаља које су, као Велика Британија, упућене на сшол>ка тржишта и на тесну сарадњу са иностраним привредама. Аутор сматра да на дуги рок ексномски заксни имају превагу над вештачки и политички створеним односима у пржвреди и да кадтад мора ј у избити на видело. Сгога алудирајући опет на Велику Британију саветује да држава треба да ограяичи прегерану тражшу за радном снатом, да створи чаж и извесну незапосленост, да ниво надница доведе на еконсмски оггравдану висину. Таква политика ће спречити растројство целе привреде ко je би створило много већу незапосленост и утрозило стандард радника. А. А. Adams and I. G. Stewart: Input-Output Analysis: An Application. Значај ове методе je двострук: она, прво, пружа јцдну веома инструктивяу слику међузависности у привреди и корисно допуњује систем рачуна друштвеног рачуноводства ; и друто, она служи за предвиђања будућет креташа у привреди. По овој метода цела се привреда све гране и сви производни фактори може изразити у виду биланса којима се, с једне стране, за сважу грану исказује шта je све у дотичну грану ушло (утрошено), а. с .друге стране шта je све из гране изашло (продато) и куда. Кад се сирови подали сложе у одговарајуће табеле, добија се читав низ коефицијената, тј. односа који се могу применили на будућност, наравно под претпоставком да се односи у краћем ipoKy битно неће изменит. Према томе, и употребљивост ових коефицијената je временски ограничена, и знатно магьа код привреда које се брзо развијају, тј. у којима ce односи међу гранами брзо и бурно мешају. Вредност коефицијената аутори су проверавали тако што су их применили на прошлост, тј. на већ познате стварне односе и податке. Тако су утврдили да ова метода утлавном даје добру подлогу за предвиђање, јер су отступагьа коефицијвната од стварних ситуација била углавном мала. H. Ј. Bruton: Innovations and Equilibrium Growth. Проблем који ce расправлю y чланку односи се на ону ситуацију када у развоју једне привреде дође до бржег пораста количине капитала него ко-