Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

498

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сац сматра да je применом рачуна вероватноће наянао један чврст ослонац за постављање чигаве скале којом се може мерити корисност. Он покушав а да корисност ослободи индикидуалних осећаша и своди je на објективне квалитете самог добра, сматрајући да кардиналисти имају права једико ако се корисност схвати као објективна особиня неког добра. Ј. Н. Richardson: Wage Policy and a Labour Standard. У поеледшим годинами, проблем висине еадница привлачи све већу пажњу у Великој Британији и другим земљама због ушцаја који надаице имају на инфлацију, на проблеме платног биланса и на вредност ноъца. По теорији слсбодне конкуреяције, ахо наднице порасту, долази до поскупљења тропжова и до опада&а канкурентне способности на ме.ђ ународном тржишту, што довода до опадања извоза и погсршагьа платног биланса У тој ситуацији треба рестриктивним мерама ограничит кредитни волумен у цшьу смањења привредне активности и изазиван>а извесног стелена незапослености. Ова ће оборити наднице, тако да ће производни трошкови опет опасти и цео систем ће на тај начин неново доћи у равнотежу. Међутим, модерна капиталистичка држава обавезала се да одржи пуну запосленост. Раднички синдикати су јаки и бране ниво надница. То je навело неке писце да сматрају да се напустило „златно важење“ и да се прихвата тзв. „радни стандард“. Уместо да се наднице прилагођавају монетарној ситуацији, тражи се да ниво цена и вредност новца иду за надницама. Аутор се у основи не слаже са оваквом поставном јер пуна запосленоет, ма колико важна, не може. бити једини циљ привредне политике. За нормално функциониоање једне привреде потребно je испуыити и друге задатке: треба одржати стабилност цена, сталноет вредности новца и уравногежен платки биланс. Ово je нарочито важно код земаља које су, као Велика Британија, упућене на сшол>ка тржишта и на тесну сарадњу са иностраним привредама. Аутор сматра да на дуги рок ексномски заксни имају превагу над вештачки и политички створеним односима у пржвреди и да кадтад мора ј у избити на видело. Сгога алудирајући опет на Велику Британију саветује да држава треба да ограяичи прегерану тражшу за радном снатом, да створи чаж и извесну незапосленост, да ниво надница доведе на еконсмски оггравдану висину. Таква политика ће спречити растројство целе привреде ко je би створило много већу незапосленост и утрозило стандард радника. А. А. Adams and I. G. Stewart: Input-Output Analysis: An Application. Значај ове методе je двострук: она, прво, пружа јцдну веома инструктивяу слику међузависности у привреди и корисно допуњује систем рачуна друштвеног рачуноводства ; и друто, она служи за предвиђања будућет креташа у привреди. По овој метода цела се привреда све гране и сви производни фактори може изразити у виду биланса којима се, с једне стране, за сважу грану исказује шта je све у дотичну грану ушло (утрошено), а. с .друге стране шта je све из гране изашло (продато) и куда. Кад се сирови подали сложе у одговарајуће табеле, добија се читав низ коефицијената, тј. односа који се могу применили на будућност, наравно под претпоставком да се односи у краћем ipoKy битно неће изменит. Према томе, и употребљивост ових коефицијената je временски ограничена, и знатно магьа код привреда које се брзо развијају, тј. у којима ce односи међу гранами брзо и бурно мешају. Вредност коефицијената аутори су проверавали тако што су их применили на прошлост, тј. на већ познате стварне односе и податке. Тако су утврдили да ова метода утлавном даје добру подлогу за предвиђање, јер су отступагьа коефицијвната од стварних ситуација била углавном мала. H. Ј. Bruton: Innovations and Equilibrium Growth. Проблем који ce расправлю y чланку односи се на ону ситуацију када у развоју једне привреде дође до бржег пораста количине капитала него ко-